Kad ognjište brani žena
Da je pravde, a nema je, u Blacu, maloj topličkoj varoši koja se nalazi između planina Jastrebac, Kopaonik i Vidojevića odavno je trebalo da bude postavljeno neko istorijsko obeležje Rosi Pantić, jednoj od najčuvenijih žena još čuvenijeg Topličkog ustanka iz 1917. godine, kad je ovaj deo južne Srbije bio prepušten na milost i nemilost bugarskoj vojci, koja je počinila do tada neviđena zverstva nad narodom koji je ostao potpuno nezaštićen nakon povlačenja srpske vojske preko Albanije.
Obeležja heroini Topličkog ustanka nema, ali otalo je sećanje na Rosu koja je rame uz rame bila sa svojim mužem Vučkom Pantićem, čuvenim ustaničkim četovođom.
Nakon što u februaru 1916. godine uspeo da pobegne ispred bugarskog streljačkog voda Vučko Pantić iz sela Lazarevac kod Blaca zarekao se da ga Bugari više živog nikada neće uhvatiti.
Nakon što je uspeo da pobegne ispred bugarskih pušaka, prvo je došao u svoje selo, obišao je svoju porodicu i tek rođenog sina Adama, a potom je otišao u komšiluk i pronašao Dostanu Anđelić koja je njega i njegove kumove, dvojicu Lekića, izdala Bugarima.
Kraljeve instrukcije
Saznavši za gerilske akcije i bojeći se pobune širih razmera u Srbiji, srpska vrhovna komanda je poslala četničku grupaciju pod vođstvom poručnika Koste Milovanovića Pećanca, da preuzme kontrolu. Pećanac je imao stroge instrukcije da spreči izbijanje ustanka, sve dok vrhovna komanda to ne oceni za potrebno. Kao razlog navodi se da je srpska vlada želela da zaštiti narod od masovnih represalija, te da su kralj i radikali strahovali da ne izgube vlast.
Osveta Vučka Pantića, narednika Srpske vojske, bila je strašna. Vučko je u nastupu besa čak 17 puta bajonetom izbo Dostanino telo, na nju bacio dva okvira metaka kao znak izrvšene osvete i odmetnuo se u šumu. Sa dvojicom-trojicom saboraca bio je strah i trepet za Bugare. Bugari su ucenjivali Vučkovu porodicu i tražili su da se preda bugarskim vlastima jer će mu, u protivnom, nastradati cela porodica.
Vučkova žena Rosa je pristala da Vučku prenese bugarske zahteve, a kao zalog da će se i on i ona vratiti kući ostao je njihov sin Adam u kolevci i Vučkova majka.
- Otac Vučko nije hteo da se preda ni po cenu života svog deteta u čemu ga je podržala i naša majka Rosa koja je ostala sa ocem za sve vreme ustanka i mnogo puta je i njemu i njegovim saborcima svojom hrabrošću spasavala živote i učestvovala je i u najžešćim bitkama, pa i u onima koje su bili prsa u prsa sa Bugarima i uvek je izlazila kao pobednik.
Nažalost, Bugari su nam zapalili kuću i u oganj bacili mog brata Adama, koga su majka Rosa i otac Vučko strostruko osvetili - pričala je kasnije njihova ćerka Vukana koja je sa porodicom živela u selu Tulare.
Podmetnuti vođa
Krajem 1916. godine sa Solunskog fronta je francuskim avionom u selo Mehane kod Kuršumlije stigao komitski vojvoda Kosta Milovanović Pećanac s kraljevim zadatkom da smiruje narod i da u tajnosti priprema ustanak tek kada srpska vojska stigne do Skoplja. Međutim, narod nije previše uvažavao Kostu Pećanca jer su za pravog vođu Topličkog ustanka smatrao vojvodu Kostu Vojinovića, koji je ustanak i podigao.
Prema pripovedanju Rosinih i Vučkovih ćerki Vukane i Jele, Vučko i Rosa su vojvodu Pećanca prezirali, i sve vreme ustanka bili su uz vojvodu Kostu Vojinovića, koji je prvu komitsku četu osnovao avgusta 1916. godine. Njega su Rosa i Vučko na kraju ustanka teško ranjenog odnela i sakrila u vodenicu i selu Grgure, gde je poginuo u poslednjem okršaju sa Bugarima. Pogibija Koste Vojinovića značila je kraj Topličkog ustanka zbog kojeg je narod Toplice, Puste reke i Kosanice doživeo do tada neviđen teror. Međutim, Rosa i Vučko Pantić su preživeli i dočekali povratak srpske vojske sa Solunskog fronta.
Kamen umesto srca
Nakon završetka Prvog svetskog rata, Rosa i Vučko su obnavljali svoje izgorelo domaćinstvo, U zamenu za sina Adama kojeg su Bugari u kolevci bacili u vatru rodio im se sin Vukosav, a potom i ćerke Vukana i Jela i činilo se da je vreme ratovanja zauvek završeno. Međutim, mir u Srbiji i u porodici Pantić nije potrajao.
- Kad je izbio Drugi svetski rat naš otac Vučko nije želeo ni na jednu stranu. Stalno je odbijao pozive od četnika Koste Pećanca da mu se pridruži, pa i pod pretnjom da će mu poslati zloglasne trojke da ga likvidiraju. Vučko mu je jednom prilikom sasuo u lice:
- Ti si jedna obična seoska pijandura! Kosta Vojinović je čovek, junak i Srbin - pričala je Vukana.
Nije Vučko Pantić hteo pod isti barjak sa Kostom Pećancem, ali su mu partizani 1. februara 1942. godine ubili sina jedinca Vukosava koji je tada imao svega 18 godina, izvadili mu srce i umesto srca u grudi ostavili kamen i tako ga izložili na trgu u Prokuplju. Po Vukosavljevo telo je otišla majka Rosa i pred okupljenim narodom iz grudi sina izvadila kamen i stavila ga pored njegove glave, a potom je telo dovezla u Lazarevac i sahranila ga.
Vojvodina nedela
Između Pećanca i vođe ustanka Koste Vojinovića je došlo do otvorenog sukoba. Vojinović navodi da su Pećančevi ljudi posle propasti ustanka učinili brojna nedela, čak su "po njegovom naređenju ubijani pojedini bogati ljudi čiji je novac Pećanac dobijao". Čak je Pećancu napisao i pismo: "Dokle sam ja, slavni vojvodo, vodio borbu sa neprijateljem, dotle se vi sa pet ljudi krijete po potocima i mirno posmatrate kako vaši četnici vrše nečuvena zla."
Nakon rata Hugo Kerhnave je pisao da se Vojinović borio viteški, da je naređivao svojim gerilcima da ne čine nikakve zločine i da tretiraju zarobljenike velikodušno.
Godinu dana posle pogibije sina partizanska trojka je pokušala da ubije i Vučka u njegovom dvorištu i to bi uradili da nije bilo Rose koja je dohvatila pušku s kojom je ratovala protiv Bugara i razjurila partizane. Među njima je bio i Obrad Lazović kome je patizansko ime bilo Živko Ludi, potonji narodni heroj. On je nakon završetka rata govorio da nikada ne bi krenuo da ubije Vučka da je tada znao kakav je on heroj bio.
Na kraju, Vučko je otišao u Dražine četnike i poginuo negde na severu Bosne. Rosu Pantić su partizani uhapsili 1945. godine i ubijena je metkom u potiljak, bez suda, jer nije imalo zašta da joj se sudi.
