Sin u ognju za slobodu
Na državnoj proslavi stogodišnjice Topličkog ustanka održanoj u Prokuplju, pored ostalih, imenom i prezimenom pomenuta je i heroina ustanka Rosa Pantić iz sela Lazarevac kod Blaca koja je na svojim plećima iznela sve nedaće jedinog ustanka u tada porobljenoj Evropi.
Rosa je bila žena, ali i najbolji ratni drug svog muža Vučka Pantića, jednog od prvih ustanika i čuvenog četovođe koji je bio veoma blizak s vojvodom Kostom Vojinovićem. Vučka je 1916. uhvatila bugarska vojska, a izdala ga je starica Dostana Anđelić.
On je nekako uspeo da pobegne ispred streljačkog stroja i prvo je otišao kući da obiđe porodicu i tek rođenog sina Adama, a potom je pronašao Dostanu i osvetio joj se tako što je 17 puta izbo bajonetom i na nju bacio dva okvira municije.
Posle toga, Vučku Pantiću, naredniku srpske vojske u čuvenom Gvozdenom puku, više nije bilo povratka u selo.
Sa još dvojicom-trojicom saboraca odmetnuo se u šumu čime je samoinicijativno postao jedan od prvih ustanika Topličkog ustanka i to gotovo godinu dana pre početka ustanka.
Spasavala muža i saborce
Naravno, Bugari su ucenjivali Vučka i tražili da se preda jer će mu, u protivnom, stradati cela porodica.
Rosa je pristala da Vučku prenese bugarske zahteve, a kao zalog da će se i on i ona vratiti kući ostali su njihov tek rođeni sin Adam i Vučkova majka.
- Otac nije hteo da se preda ni po cenu života tek rođenog sina u čemu ga je podržala i majka Rosa koja je ostala s ocem sve vreme ustanka i mnogo puta je i njemu i njegovim saborcima svojom hrabrošću spasavala živote, učestvovala i u najžešćim borbama, pa i u onima koje su se vodile prsa u prsa s Bugarima. Nažalost, Bugari su Vučkovu i Rosinu kuću zapalili i u vatru bacili mog brata Adama kojeg otac i majka nikada nisu prežalili, ali su ga stostruko osvetili - pričala je osamdesetih godina prošlog veka Vučkova i Rosina ćerka Vukana koja je s porodicom živela u selu Tulare.
Krajem 1916. pred početak ustanka, Vučko i Rosa Pantić su već postali legendarni i oko sebe su okupljali sve veći broj saboraca.
U međuvremenu je sa Solunskog fronta avionom u selo Mehane doleteo Kosta Milovanović Pećanac koga narod Toplice, po kazivanju Vučkovih i Rosinih ćerki Vukane i Jele, nije uvažavao toliko koliko je voleo i poštovao Kostu Vojinovića koga su doživljavali kao pravog vođu Topličkog ustanka.
- Vučko i Rosa nimalo nisu cenili Kostu Pećanca, čak su ga i prezirali i sve vreme su bili uz Kostu Vojinovića sve do njegove smrti. Vučko i Rosa su ranjenog Vojinovića na plećima odneli i sakrili u vodenicu u selu Grgure gde je i poginuo, odnosno gde se ubio poslednjim metkom posle žestokog okršaja s Bugarima. Pogibijom Koste Vojinovića i to posle izdaje nekih veoma bliskih saboraca, završen je Toplički ustanak, a Rosa i Vučko su nekim čudom preživeli teror Bugara i dočekali pobedonosni povratak srpske vojske.
Heroini metak u potiljak
Po završetku Velikog rata Vučko i Rosa su obnovili izgorelo domaćinstvo i bili na glasu i po hrabrosti i kao domaćini. Posle sina Adama kojeg su Bugari s kolevkom bacili u vatru, rodio im se sin Vukosav, a potom i ćerke Vukana i Jela. Međutim, mir u Srbiji i porodici Pantić nije dugo potrajao.
- Kada je izbio Drugi svetski rat naš otac nije hteo ni na jednu stranu i stalno je odbijao pozive Koste Pećanca da mu se pridruži pa i pod pretnjom smrću. Umesto toga, jednom prilikom su Vučko i Rosa na nekom skupu u lice Pećancu sasuli "da je obična seoska pijandura i da je pravi vođa ustanka bio Kosta Vojinović", što se kasnije pokazalo da su otac i majka bili u pravu, a te reči Vučka i Rose se i posle sto godina prepričavaju u ovom kraju - pričala je Vukana.
Vučko Pantić je želeo da živi mirno i da Rosom podiže decu, ali nije im se dalo. Na kraju, opet se odmetnuo u šumu, ali ne pod barjak Koste Pećanca i smrt ga je zatekla, bar se tako govorilo, negde u Bosni, a i Rosa Pantić je život završila tragično.
U grudima kamen umesto srca
Nisu Rosa i Vučko hteli pod barjak Koste Pećanca, ali nisu hteli ni pod barjak partizana i to su skupo platili. Partizani su 1. februara 1942. godine ubili njihovog sina Vukosava koji je tada imao 18 godina, odneli ga u Prokuplje i iz grudi mu izvadili srce, a umesto srca stavili kamen.
Po telo sina je otišla Rosa koja je u grobnoj tišini iz grudi sina izvadila kamen, položila ga pored glave sina i njegovo telo dovezla do sela gde ga je i sahranila, ali ga nikada nije prebolela.
Godinu dana posle ubistva sina partizani su upali u kuću Vučka Pantića u nameri da i njega ubiju, ali ih je u tome sprečila Rosa koja je ispod roga štale izvadila pušku sa kojom je ratovala u ustanku i razjurila grupu partizana određenu za Vučkovu egzekuciju.
- Majku su partizani uhapsili 27. aprila 1945. kada je i ubijena metkom u potiljak. Nije joj suđeno jer nije imalo za šta da joj se sudi, osim što je bila jedna od najvećih heroina Topličkog ustanka - kratko je svojevremeno objasnila Vukana smrt svoje majke.
Ime Rose Pantić nije uklesano ni na jednoj spomen-ploči, pa ni danas, posle 100 godina od istorijskog Topličkog ustanka.
Ako je za utehu, njeno ime je spomenuo premijer Aleksandar Vučić govoreći o herojima Topličkog ustanka, ali, ipak, najveće priznanje Rosi Pantić je što narod ovog kraja nije zaboravio njeno herojstvo.
Nije hteo brat na brata
Toplički ustanak bio je jedina oružana pobuna u porobljenoj Evropi u Prvom svetskom ratu. Od kraja februara do kraja marta 1917. oslobođena je velika teritorija Topličkog i Jablaničkog okruga.
Povod za ustanak bila je prisilna mobilizacija, koju je sprovodila bugarska vlast. Toj odluci je prethodila i zabrana vere, zabrana pisma, zabrana slave, dovedeni su sveštenici iz Bugarske, a ljudi su se plašili da će biti mobilisani da se bore protiv srpske vojske na Solunskom frontu. To je bio koren otpora, a vođe ustanka bili su oficiri Kosta Milovanović Pećanac i Kosta Vojinović, ali je ova pobuna pre svega bila narodni ustanak.
Tokom gušenja ustanka austrougarska i bugarska vojska ubile su 20.000 ljudi i zapalile više od 50.000 kuća.
Spomenik topličkim junacima podignut je u centru Prokuplja 1934. a na otkrivanju su bili kralj Aleksandar Karađorđević, patrijarh Varnava, članovi Vlade i oko 40.000 građana. Na stotu godišnjicu od ustanka spomenik je prvi put restauriran.
