Kazamat gde je Princip ispustio dušu

Penzionisani nastavnik tehničkog obrazovanja iz Boleča Vlado Rosić nije mogao sebi da dozvoli da na stogodišnjicu Sarajevskog atentata na poseban način ne oda počast svom zemljaku Gavrilu Principu.

Nastavnik Vlado Rosić u kazamatu gde je skončao Princip

 

Maloletni mladić koji je 28. juna 1914. hicem iz pištolja usmrtio austrougarskog nadvojvodu Ferdinanda potekao je iz sela Obljaj nadomak Bosanskog Grahova, a Vlado samo tridesetak kilometara dalje - iz Sajkovića. Sve je to, reći će vam ljudi iz ovog kraja, isti poddinarski kamen na kojem opstaju samo vuci - i Srbi. A samo jednom je pripala svetska slava. Doduše, za neke je Princip terorista, ali za njegove zemljake on je više od nacionalnog junaka. On je mit čija se suština može objasniti njegovim imenom. Jer, kako je još davno primetio veliki Crnjanski, ono nije slučajno sastavljeno od imena princa i arhangela.
 

Vlado se ovog proleća uputio na staze stradanja mladobosanaca i onog najpoznatijeg među njima Gavrila. Otišao je u Terezin. Češki gradić nazvan po Mariji Tereziji, gde je u vreme Austrougarske bio smešten zloglasni kazamat za političke zatvorenike. U njemu, u sobi 33 zatvorske bolnice broj 13, 28. aprila 1918, u 6.30, izdahnuo je Gavrilo Princip.

Zvanično zbog tuberkuloze kostiju. Ali su svedoci posle pričali da su ga toliko mučili da je smrt došla kao spas za izranjavano telo mladog Srbina, pred kraj života teškog jedva četrdesetak kilograma.

- Mislim da od mojih Grahovljana niko nije bio u Terezinu, a rekao sam sebi - odoh ja da se poklonim senima i nazovem dobro jutro našem Gavri - započinje priču nastavnik Rosić.

Tamo su ga dočekali ljubazni Česi i dostojanstveno obeleženi tragovi istorije poslednjih dana Gavrila Principa.

- U zatvorskom kvartu gde je bio utamničen Princip, prva u nizu ćelija bila je upravo njegova. To je samica, bez prozora i bilo kakve ventilacije u kojoj se sada nalazi samo jedna alka kojom je bio vezan. Takvih je još šest identičnih ćelija i u njima su tamnovali Gavrilovi drugovi iz Mlade Bosne. S jedne strane ulaza stoji natpis na srpskom, na ćirilici, a s druge je ispisano na češkom jeziku "ćelija Gavrila Principa" - opisuje Rosić, ne krijući zadovoljstvo što su Česi bez ikakve političke konotacije obeležili mesta stradanja mladih zanesenjaka s Balkana.

Austrougarski zatvor u kojem je umro Princip kasnije pretvoren u nacistički. I dalje stoji tabla sa natpisom "Rad oslobađa"

 

Uostalom, oni to i ne kriju, želja za nacionalnim oslobođenjem bila je i težnja češkog naroda. Kao svaka marketinški opredeljena država, i ondašnja Austrougarska je vodila računa o utisku, pa je pre jednog veka izgradila kupatilo sa 50 točećih mesta, navodno namenjenih zatvorenicima.

- Ona i danas postoje, ali nikada nisu korišćena, bilo je to samo da se zamažu oči delegaciji Crvenog krsta kada je 1917. došla da proveri u kakvim uslovima su smešteni zatvorenici. Videli su lepe bele pločice i čiste pisoare, ali nijedan se zatvorenik tu nije okrepio - prepričava Vlado reči češkog vodiča.

Česi su obeležili Gavrilovu ćeliju i čuvaju uspomenu na njega

 

Zatvorska zgrada u Terezinu više nije u funkciji kazamata, sada je svojevrsni spomen-centar. Istoričari su naknadno otkrili i šta se zbivalo sa Principovim beživotnim telom. Kako se njegov grob ne bi pretvorio u mesto poklonjenja, on je tajno sahranjen na mesnom katoličkom groblju. Ali je upravo jedan Čeh, František Lebl, koji je kao vojnik bio na sahrani, tajno napravio skicu grobnog mesta.

František je odmah posle rata nad neobeležnom grobnom mestu postavio češku zastavu, a naknadna ekshumacija je potvrdila da se u grobu nalazi skelet bez desne ruke. Bio je to još jedan dokaz da se radi o Gavrilu Principu, kojem je u zatvoru zbog sepse amputirana ruka.
 

Principovi i posmrtni ostaci drugih mladobosanaca koji su umrli u Terezinu preneti su u Sarajevo. Tamo su prvo sahranjeni u zajedničku grobnicu, da bi od 1939. počivali u Kapeli vidovdanskih junaka na pravoslavnom groblju. Sada su njihove mošti sakrivene u kripti kapele, i navodno samo prota Vojislav Čarkić zna gde se tačno nalaze. On je tvrdio da kostima Gavrila Principa vandali nisu ušli u trag kada su 1996. godine oskrnavili kapelu.