''Krivicu za Prvi svetski rat pokušaće da pripišu Srbima''
Obeležavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata pokušava se da se iskoristi za reviziju istorije i dodatne pritiske na Srbe, zbog čega bi na vreme trebalo napraviti strategiju za suprotstavljanje takvim trendovima, upozorio je vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski.
"U nekim centrima moći u zapadnoj Evropi, kao i u Sarajevu, sprema se jedna vrsta proslave koja bi, istovremeno, bila i jedna vrsta revizije uzroka početka Prvog svetskog rata, gde bi se krivica pokušala pripisati Srbima", rekao je Lazanski na Palama na predavanju o temi "Vojnopolitička situacija u Republici Srpskoj i osvrt na Prvi svetski rat".
On je naveo da je interesantno da Srbija, kao država, nije učinila ništa na naučnom i državnom nivou da pokuša da locira pokušaje revizije razloga početka Prvog
Pročitajte i:
|
svetskog rata, dok Republika Srpska ipak sprema predavanja, okrugle stolove i pokušava da takve trendove "saseče u korenu".
"Pokušaji revizije istorije ne dolaze sa nivoa država, ali je vrlo indikativno da dolaze iz nekih zapadnoevropskih zemalja. Neke zapadne zemlje posle Prvog svetskog rata pokušale su da naprave neku vrstu pomirenja, a sada uzrok za ovaj rat, koji je bio najveća klanica naroda u Evropi, pripiše Srbima", rekao je Lazanski.
Ističući da onaj ko kontroliše istoriju kontroliše sadašnjost i budućnost, Lazanski je ocenio da je sada potrebno uraditi sve da se i budućim naraštajima koji rastu na prostorima bivše Jugoslavije, posebno u BiH, ta istorija predstavi onakvom kakva zaista jeste i predstavni ono što je naučna istina.
"Treba organizovati što više okruglih stolova, emisija, publikacija ili neku vrstu 'bele knjige' na srpskom i na engleskom jeziku, dodao je Lazanski.
On je podsetio da su Nemci posle Drugog svetskog rata kao nacija koja je počinila najviše zločina u oba svetska rata nosili "krst na sebi", ali su uspešno kroz razbijanje Jugoslavije to "gurnuli pod tepih" i sada drugima drže lekcije.
Ovaj vojnopolitički komentator kaže da su nemački planovi za pohod na Balkan napravljeni šest meseci pre Sarajevskog atentata. Lazanski navodi i da su, kada je reč o Prvom svjetskom ratu, sve arhive otvorene, i britanske i američke i ruske, tako da se zna šta se tada dešavalo.
"Možda ovome i ne bi trebalo davati veliku dimenziju, ali treba raditi sistematski, ne da se Srbija i Republika Srpska pravdaju, jer nemaju zašto da se pravdaju, već da se ne dozvoli revizija istorije", istakao je Lazanski.
