Sa mališanima iz dijaspore u zimskom kampu FSS (1): Igraj za Srbiju!
U pretprazničnom Beogradu koji je trčao u susret Novoj godini, putnik namernik bi prosto odmorio i oči i dušu u idiličnoj atmosferi Stare Pazove. Na nekih četrdesetak kilometara od glavnog grada, iza ograde Sportskog centra Fudbalskog saveza Srbije, vladao je potpuni mir. Ne smeta mu čak ni prigušeni odjek krampona nekoliko desetina pari kopački koje su brzim koracima prešle udaljenost od centralne zgrade do terena sa veštačkom travom.
Tek tu, kad su lopte prosute iz vreća počele da klize i skakuću zelenom površinom, prolomio se smeh iz brojnih dečjih grla.
- Momci, da vidimo koliko možete da pimplujete - još pošteno nije stigao ni da izgovori mladi trener Nikola Mraković, a već je jedan živahni, crnokosi mališan vešto počeo da žonglira loptom.
- Dvadeset sedam, dvadeset osam, dvadeset devet - uglas su brojala deca.
Na jednom terenu njih tridesetak podeljeni u dve grupe. Na drugom - još otprilike toliko. Svi jednoobrazno obučeni, u trenerke fudbalske reprezentacije Srbije, koje su zadužili čim su prešli rampu Sportskog centra.
Za Australiju drugi režim
Od 2014. godine kamp Igraj za Srbiju posebno se organizuje za decu srpskog porekla iz Australije. Zbog velike udaljenosti "najmlađeg kontinenta", dečaci iz Sidneja, Melburna i drugih gradova borave u Staroj Pazovi dve nedelje i za to vreme ne samo da treniraju već imaju i bogat program koji podrazumeva upoznavanje sa otadžbinom i našim običajima.
Jedan drugome do uveta, uzrasta od osam do osamnaest godina, sa svih strana Evrope pohrlili su u zemlju njihovih očeva i dedova. Da igraju fudbal, treniraju, druže se sa vršnjacima, uče ili usavršavaju srpski jezik, vide neke znamenitosti Beograda, osete se kao pripadnici svog naroda... Sve to obezbeđuje im boravak u fudbalskom kampu Igraj za Srbiju koji se ove godine održao - 12. put. Bolje rečeno - kamp je gotovo vršnjak Sportskog centra jer je zaživeo samo godinu dana posle svečanog otvaranja velelepnog zdanja u Staroj Pazovi 2011. godine.
Zahvalnost "Vestima"
Reporteri "Vesti" su prihvatili srdačan poziv direktora kampa Aleksandra Karadžića i njegovih saradnika, šefa stručnog štaba Željka Dimitrića i ostalih trenera, da obiđemo i upoznamo decu. Iako nas na svakom delu terena prate radoznali dečji pogledi nikome ne pada na pamet da prekine trening. Rad sa loptom je - svetinja.
- Sedamdeset šest, sedam sedam... - horski odzvanjaju dečji glasovi dok drugi mališan vešto prebacuje lopti s noge na nogu.
Direktor Karadžić nam priča:
- Najtiražnijem dnevnom listu dijaspore ne treba da napominjem da izvan granice Srbije živi više od tri miliona naših ljudi. To je ogroman ljudski potencijal kojem naša zemlja, nažalost, nije posvetila potrebnu pažnju. Svi ti ljudi su veoma srećni kad im se otadžbina obrati za bilo kakvu pomoć ili saradnju. Naš Savez je počeo ozbiljno da radi na uspostavljanju kontakata i stvaranju baze podataka od 2011. godine. Zbog toga dugujemo ogromnu zahvalnost "Vestima" iz kojih dijaspora može da sazna za postojanje našeg kampa i informiše se o radu u njemu.
Gužve problem
Kamp Igraj za Srbiju uvek se održava u istim terminima - za vreme letnjeg raspusta i pred Novu godinu, kad naši ljudi sa Zapada dolaze da praznike provedu u otadžbini.
Nažalost, ove godine nisu sva prijavljena deca stigla u kamp. Zbog ogromne gužve na putevima i graničnim prelazima njihovi roditelji morali su da - otkažu njihov boravak za neki drugi put.
A pomaže i dobar glas.
- Po starom dobrom principu, veliki doprinos u popularizaciji imaju deca koja posle sedam dana boravka u kampu Igraj za Srbiju odu kući i potom mesecima svojim roditeljima i drugovima pričaju o njemu, postavljaju slike na društvene mreže i - ponovo se vraćaju. Pošto imamo i letnji i zimski kamp, pojedini dečaci su već po pet-šest puta bili naši učenici!
Budi kao Matić
Osnovna ideja kampa Igraj za Srbiju je da u Staru Pazovu, u kojoj će raditi pod nadzorom vrhunskih fudbalskih instruktora, dolaze deca iz dijaspore koja inače već treniraju fudbal u zemljama u kojima žive.
- Ponavljam, brojnost naše populacije van matice je ogromno bogatstvo i uvek postoji nada da ćemo na ovaj način sutra pronaći nekog novog Ergića, Kuzmanovića, Subotića ili Matića. Bolje rečeno, nastojimo da čujemo za što više talentovane dece, da sva dobiju priliku, da budu viđena i praćena i da se ne desi da sutra zaigraju za Nemačku, Švajcarsku ili Austriju, a da prethodno nisu dobili šansu u Srbiji.
- Devedeset tri, devedeset četiri - pimpluje loptu novi momak, a drugovi uglas broje i zdušno ga bodre.
- Ovde kod nas se aplaudira svakom uspelom potezu. Imali smo dečake iz Australije koji na kraju treninga jedan po jedan priđu treneru, rukuju se i zahvale na onome što su tog dana naučili - pričaju nam Karadžić i njegovi saradnici. - Program je baziran na snažnoj emociji. Naša deca iz celog sveta imaju osećaj pripadnosti i dok borave u kampu znaju da se ni po čemu ne razlikuju od naših najboljih fudbalera. Nose istu opremu koju vide na Kolarovu ili Matiću, treniraju i igraju na istim terenima, spavaju u istim sobama i jedu u istom restoranu u kojem se Kolarov i Matić hrane. Sedam dana su bukvalno reprezentativci Srbije, zaplaču kad odlaze i nasmejani se vraćaju. Igraj za Srbiju je svima pokretačka snaga!
Pogodak u centar
Direktor Karadžić ponosno ističe:
- Kamp Igraj za Srbiju od ove godine je i zvanični projekat Fudbalskog saveza Srbije, pa je uvršćen u plan godišnjih aktivnosti. To znači da smo - pogodili u centar.
U "Vestima" ćete i narednih dana moći da pročitate šta o radu sa decom iz dijaspore kažu Karadžić, treneri i - polaznici. Trening se završio i naša ekipa krenula je sa decom u salu za sastanke. Upoznajemo se sa mnogima i beležimo njihove priče...
