Dan najduže noći
Zimski solsticij nam je stigao pre neki dan - pa da vidimo o čemu je reč... Zimski solsticij je kratkodnevica na "severnoj" hemisferi Zemlje i označava datum kad ugledamo najjužniju tačku na nebu na kojoj Sunce izlazi i zalazi opisujući najkraći mogući luk preko neba, a zatim "stoji" tri zemaljska dana da bi se posle toga pomerilo za jedan stepen prema severu i otpočelo produžavanje svog lučnog "putovanja" po nebu...
Dakle, zimski solsticij je trenutak u godini, kada je Zemlja najmračnija. U gotovo svim drevnim kulturama, ali i današnjim religijama, ovaj dan se slavi kao ponovno rođenje Sunca, odnosno, povratak Boga.
Solsticij znači Sunce koje stoji. U periodu Zimskog solsticija, Zemljina osa, koja je nagnuta na jednu stranu, svojim kretanjem stiže do najudaljenije tačke u odnosu na Sunce i tu se zaustavlja. Zbog toga je ovo dan kada je obdanica najkraća, a noć najduža.
Nije poznato kada su tačno ljudi spoznali ovaj fenomen i počeli da ga slave kao prelomnu tačku u ciklusu vremena. Dan kada tama postiže svoj maksimum i kada svetlo kreće u pobedu.
Egipćani su pobedu Sunca slavili 12 dana, svaki dan za mesec u godini. U Rimskom carstvu obred je bio poznat kao Saturnalije, festival u slavu boga Saturna. Ovo je bilo vreme kada su ljudi sebi davali oduška slaveći najavu predstojećeg proleća. Naime, sigurno je bilo zastrašujuće, pre nekoliko hiljada godina, gledati kako se dan skraćuje i sve izgleda kao da Sunce neće izaći sledećeg jutra.
Iščekivanje solsticija sa strepnjom i slavljenje Sunčeve pobede, obeleženo je, u raznim kulturama na razne načine.
Zna se da su mnoge civilizacije svoje rituale vezivale za solsticij, u čijem je izvoru strah da se svetlo koje nestaje više neće vratiti ukoliko ljudi nešto ne učine. Čak i danas, u različitim kulturama i religijama vreme solsticija se poklapa s praznicima. Kod Indijanaca to je praznik Čumaš, u Iranu Jalda, kod Jevreja Hanuka (festival svetla).
Zimski solsticij 22. decembra
Običaj slavljenja Božića je nekako logičan, naročito što se u vreme zimskog solsticija smeštaju i datumi rođenja egipatskog Horusa, mesopotamskog Mitre, grčkog Dionisija, indijskog Krišne i drugih božanstava drevnih kultura. S obzirom na to da se mi držimo julijanskog kalendara, to može da znači da, ili je solsticij nekada davno padao u ove dane, ili smatramo da pada i danas. Ove godine zimski solsticij "pao nam je" 22. decembra, oko ponoći.
Mnogo je građevina koje su nastale u skladu s kretanjem Sunca. Ima ih širom sveta, na raznim lokacijama, a neke od najpoznatijih su Stonhedž, Njugrendž u Irskoj, u čiju centralnu prostoriju sunčevi zraci ulaze samo u vreme zimskog solsticija.
Vreme Božićnih praznika, po Gregorijanskom kalendaru, pada u vreme zimskog solscitija, pa se ponovno rađanje Sunca i rođenje Isusa Hrista na neki način podudaraju, čak i više nego što se to na prvi pogled čini. Nekada je Sunce bilo jedini i neponovljiv izvor života. Danas ne osećamo previše nedostatak svetlosti, jer imamo struju. Međutim, nekada je Sunce bilo jednako životu, pa se i njegova pobeda nad tamom slavila kao rođenje.