Šta je lošije za srce - masnoća ili šećer?
Jedno od večitih pitanja je šta je gore za zdravlje srca - masna ili slatka hrana. Lekari tvrde da izbacivanje maslaca, pavlake i masnog mesa iz ishrane može učiniti više štete srcu nego što će doneti koristi! Kako kažu, tvrdnje da je ishrana bogata mastima loša za arterije, temelje se na pogrešnim tumačenjima naučnih studija. Kažu da je vreme da se sruši mit o ulozi zasićenih masnoća u bolestima srca, piše Dejli Majl.
Ključna studija iz 1970. godine je zaključila da postoji veza između srčanih bolesti i holesterola u krvi, što je u korelaciji s kalorijama koje daju zasićene masnoće.
Međutim, nedavne studije ne pokazuju vezu između zasićenih masnoća i rizika od kardiovaskularnih bolesti, a Malhotra ističe i epidemiju gojaznosti u Sjedinjenim Državama uprkos velikom padu kalorija unesenih konzumacijom masnoća. Naime, prehrambena industrija kompenzuje zasićene masnoće šećerom iako postoje neoborivi dokazi da je šećer faktor rizika za metabolički sindrom koji može dovesti do dijabetesa.
Ah, ti slatkiši
Dakle, na povećanje nivoa lipida u krvi ne utiče samo masna hrana, već i namirnice koje sadrže kombinaciju masti i šećera, kao što su na primer razna lisnata i masna testa, torte, kolači i slično. Nepravilna ishrana koja se zasniva pretežno na uzimanju ovakve vrste hrane ili slatkiša duže od tri meseca, može značajno da poremeti odnos nivoa triglicerida, dobrog i lošeg holesterola.
Konzumiranje slatkiša doprinosi prvenstveno porastu nivoa triglicerida i snižavanju nivoa dobrog (HDL) holesterola. Naravno, višak kalorija unetih slatkišima rezultiraće dobijanjem u težini, pojavom gojaznosti, posebno u predelu stomaka, što dodatno remeti normalne metaboličke funkcije i kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju to može da dovede do razvoja dijabetesa. Nivo holesterola ne povećavaju sani
Šta treba jesti?Namirnice koje treba jesti da bi se smanjio holesterol su uglavnom biljnog porekla, sveže ili kratko termički obrađeno povrće, voće, cerealije (posebno iz celog zrna), hrana koja sadrži vlakna, mlečni proizvodi sa manjim procentom masnoća, „mršavo“ meso, riba, biljna ulja, pre svega maslinovo. Nijedna dijeta ne može značajno da snizi holesterol, jer se čak 70 odsto ove materije koja je neophodna za normalan rad i funkcionisanje organizma stvara u jetri! |
šećeri (na primer šećer iz voća ne podiže nivo holesterola), već kombinacija masti životinjskog porekla i šećera u slatkišima ili pecivima.
Količina slatkiša koja može da poremeti nivo lipida u krvi je individualna, jer kod nekih osoba svakodnevno korišćenje i manjih količina ovakve hrane može da dovede do poremećaja metabolizma masnoća. Zavisi i od stepena gojaznosti, fizičke aktivnosti, odnosno potrošnje kalorija.
- Preporuke Američkog udruženja za srce o količini šećera koja ne bi trebalo da utiče na zdravlje jeste da maksimalni dnevni unos iz prostih šećera ne bi trebao da bude veći od 100 kilokalorija za žene i 150 kilokalorija za muškarce.
