Doktori saglasni: Ne ubijaju masti, već šećer
Dosad smo verovali da je mast izuzetno štetna za naše zdravlje, te da začepljuje naše arterije i povećava rizik od bolesti srca. Ipak, sve češće možemo čuti lekare koji tvrde da to, zapravo, nije tačno, te da masti zapravo povoljno deluju na naš organizam. Među njima je i kardiolog Asim Malotra, koji tvrdi da su punomasni proizvodi dobri za zdravlje i da čak štite od pojedinih bolesti, dok je čovekov najveći neprijatelj zapravo šećer.
Ovaj kardiolog kaže da postoje brojni dokazi koji pokazuju da masti ne samo što ne dovode do srčanih problema, već ishrana koja uključuje punomasne mlečne proizvode štiti od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.
Dr Malotra kaže da ohrabruje svoje pacijente da jedu masti, a da izbegavaju proizvode koji imaju mali sadržaj masti.
Pročitajte još:
* Ovi simptomi ukazuju na bolesti srca, ne ignorišite ih!
* Šta je lošije za srce - masnoća ili šećer?
* Uživajte bez griže savesti: Masna hrana ne izaziva srčane bolesti
- Savetujem im da jedu punomasne proizvode i namirnice koje sadrže zasićene masti. Kada im uz to kažem da se drže podalje od svega što navodno snižava holesterol, gledaju me otvorenih usta kaže - kardiolog.
On objašnjava da svi proizvodi koji navodno snižavaju holesterol povećavaju rizik od srčanih bolesti i dodaje da masti nisu krivac za gojaznost.
- Izbegavao sam punomasne proizvode, trenirao, ali sam svejedno imao salo na stomaku. Tada sam počeo da istražujem uticaj masti na zdravlje.
Dr Asim Malotra tvrdi da je najveća opasnost po zdravlje šećer, a profesor pedijatrije Robert Lusting, koji je takođe istraživao ovu temu, kaže da bi proizvodi koji sadrže šećer trebalo da imaju istaknuta upozorenja kao što to imaju neka alkoholna pića.
Sve je više stručnjaka koji smatraju da glavni krivac za gojaznost i bolesti nisu masti, već šećer.
- Ne gojite se od masti, baš kao što ne postajete zeleni od povrća koje jedete - kaže kardiolog.
I fizijatar dr Gari Tobes saglasan je sa tim.
- Gojaznost nema veze sa brojem kalorija, već sa tim šta jedemo.
U prilog tome govori i činjenica da se oko 23 odsto populacije u Švedskoj pridržava režima ishrane koji podrazumeva punomasne proizvode i konzumaciju što manje ugljenih hidrata.
Švedski fizijatar dr Andreas Enfeldt kaže da mnogi misle kako je to "tempirana bomba, ali dok je svuda u svetu sve više gojaznih, stopa gojaznosti se u toj državi postepeno smanjuje".
Istraživanja Švedskog saveta pokazala su da je upravo ovakav režim ishrane najbolji ne samo za skidanje kilograma, već i da se na taj način smanjuje rizik obolevanja od kardiovaskularnih bolesti kod gojaznih.
Osim toga, dve studije koje je 2014. godine sproveo Savez za medicinska istraživanja na Kembridžu, pokazale su da zasićene masti iz mlečnih proizvoda - naravno, ukoliko se konzumiraju umereno, smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti.
