Ona je "kraljica jeseni" i uvek je dobro kad je pri ruci
Jabuka ima i do 40 posto vitamina C, sadrži i vitamine A, E, B1, B2, B6 i beta karoten. Sadrži i minerale kalijum, kalcijum, fosfor i gvožđe. Bogata je polifenolima - biljnim spojevima koji imaju snažnu antioksidativnu aktivnost. Opšte je poznato da bar jedna jabuka dnevno doprinosi opštem zdravlju.
Jabuka se najčešće jede sirova, ali se i peče, kuva, suši, prerađuje u sokove, marmelade, džemove, želee, a poznato je i jabukovo sirće. Prosečno, voda čini 82 posto težine ploda, ugljenih hidrata ima oko 12 posto, masti i belančevina zajedno oko jedan posto, a celuloza se nalazi u plodu u količini od oko jedan posto.
Jabuka sadrži i šećer, organske kiseline, u vrlo malim količinama sve esencijalne i neesencijalne aminokiseline, aromu i boje. Jabuke su bogate vlaknima i imaju blagotvoran učinak na metabolizam, pogotovo kada ih jedete sa žitaricama.
Jabuke su korisne:
Protiv tromosti, nadutosti i pokvarenog želuca - nekoliko nedelja tri puta dnevno pojedite po jednu kiselu jabuku srednje veličine sat do dva prie ili posle jela.
Protiv dijareje - jesti izrendane jabuke ili kompot od jabuka. Posebno se preporučuje korišćenje kiselih jabuka. Izrendane jabuke ne zaslađivati, a pre nego što se pojedu, ostaviti ih malo na vazduhu da potamne.
Za bolju probavu - redovno jesti pečene ili kuvane jabuke ili kompot od jabuka, posebno u zimskom periodu. Preporučljivo je posle doručka i večere pojesti po dve sveže jabuke. Terapija traje pet dana.
Kako je kalorijski siromašna (100 g jabuke ima oko 40 kalorija), dobar je izbor i kod redukcijskih dijeta. Takođe, jabuku možete koristiti u terapijske svrhe, što dodatno opravdava njenu konzumaciju.
Na primer za regulaciju stolice i stabilizaciju crevne flore pojedite jednu do dve sirove (ili pečene) jabuke; za podsticanje znojenja kod visoke temperature, u prokuvanu kašu od jabuka dodati med i limunov sok i popiti vruće.
