Gojaznost - moderna bolest: Hrana kao lek i otrov
Vreme je novac! Ne mogu sada da spremam hranu, ješću napolju - ovo je rečenica većine savremenih ljudi koji rade od jutra do sutra. Život u 21. veku je brz, pa se način ishrane od postavljenog nedeljnog ručka preselio u restorane brze hrane. Posledica - gojaznost čitavih nacija.
Ova moderna boljka teroriše žitelje planete. Širom sveta broj ljudi koji pati od viška kilograma je udvostručen od 1980. godine. Smatra se da od punog tanjira na kontinentima strada 2,8 miliona ljudi svake godine. Tako je gojaznost postala kuga i jedna od pet rizičnih faktora koje vode u smrt na globalnom nivou. Ono što je poražavajuće jeste statistika iz 2011. godine, koja kazuje da 40 miliona dece mlađe od pet godina kuburi sa viškom kilograma.
Osim nezdrave hrane koju jedu, raznoraznih grickalica i slatkiša dostupnih na svakom ćošku, pa čak i u školskoj menzi, mališani su poslednjih godina povrh svega postali i uspavani. Svaki slobodan trenutak provode ispred računara ili tableta, a žmurke i igranje između dve vatre svrstane su u drevni vid zabave koji više niko ne praktikuje.
Vodeća boljka 21. veka
Gojaznost je hronična bolest koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Napada i staro i mlado. Ova dijagnoza je u stalnom porastu pa se svrstava u vodeće boljke savremene civilazacije.
Stručnjaci navode da je hrana lek, ali i otrov. Ona može da oporavi organizam, ali isto tako i da ga umrtvi, a jelovnik savremene civilizacije je sve samo ne dobar.
Kada je ovo oboljenje prisutno iz prikrajka vrebaju i pregršt drugih. Sa njim ruku pod ruku idu kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, atrofija mišića, depresija, oštećenje srca, jetre pa se povećava rizik i od kancera.
Dijete nisu rešenje
Lečenje podrazumeva konsultacije sa lekarom i nutricionistom. Raznorazne dijete nisu rešenje, jer uglavnom imaju kratkoročni učinak, a nakon što se završi sa kurom, kilogrami se vraćaju i brže nego ranije. Kada se dobije propisana ishrana od stručnjaka, neophodno je da se u svakodnevni život uključi redovna fizička aktivnost.
Izgled nakon nekog vremena kod gojaznog čoveka je najmanji problem, jer se javljaju zdravstvene tegobe koje menjaju život iz korena. Ljudi koji muče muku sa viškom kilograma uglavnom se teše da su takvi zahvaljujući naslednom faktoru.
Pa, ipak, genetika ima najmanji uticaj na veliku brojku koju pokazuje vaga. Kalorične namirnice i manjak fizičke aktivnosti su glavni uzročnici ove dijagnoze, koja jakom voljom može da se predupredi. Svaki čovek je kovač svoje sudbine, pa birajte oružje i prvi objavite rat višku kilograma, pre nego što vas neprijatelj napadne.
