Šta još niste znali o dinjama i lubenicama
Da li ste znali da lubenice i dinje pripadaju istoj porodici Cucurbitaceae, kao i krastavci, tikvice i bundeve? Njihovo lišće, cvetovi i peteljke su vrlo slični, ali naravno, krajnji proizvod je drugačiji.
Kada je reč o zrelosti, lubenice i dinje nemaju spoljne znakove koji otkrivaju da li su zrele, jer prilično variraju u veličini i njihova spoljašnja kora ne menja izgled, stoga je poprilično teško odrediti kada su zrele. Iako većina smatra kako je najbolji način provere zrelosti kucnuti prstima po površini, prema pisanju sajta food52, prilikom sledeće kupovine dinje ili lubenice okrenite ih naopako, pa ako je kora koja je bila u dodiru sa zemljom velika, žuta i prljava, postoji velika mogućnost da je lubenica ili dinja duže vremena rasla i da je uveliko zrela.
Lubenica
Dokazi o sadnji lubenica pronađeni su u dolini Nila i to iz vremena starih Egipćana, pa su tako u grobnici kralja Tutankamona pronađene semenke lubenice.
Godinama kasnije lubenice su se proširile na sve delove sveta. Međutim, lubenicu kakvu poznajemo uzgojio je Čarls Frederik Andrus 1954. godine. Ova lubenica nazvana je "Charleston Gray". Ova lubenica bila je uzgajana zbog veličine, oblika (radi lakšeg transporta), crnih semenki i jako ružičastog mesa. Iako se još mogu pronaći vrste lubenica koje imaju meso nešto tamnije zelene ili svetlozelene boje, ili spoljašnju koru s prugicama, a meso narandžaste ili bele boje, gotovo sve lubenice potiču od “Charleston Graya”.
Semenke lubenice mogu varirati od onih belih pa sve do crnih jer njihova boja zavisi od stepena zrelosti – crne semenke spremne su za sadnju i uzgoj novih lubenica.
Dinja "Honeydew"
S bledo zelenim ili belim mesom, glatkom, voštano žuto-belom površinom, honeydew dinja ima brojne podvrste. Njene najčešće sorte većinom potiču sa juga Francuske. Kako sazrevaju, dinje honeydews postaju prepune šećera zbog kojeg čak mogu postati lepljive, a šećer ponekad izbije na površinu, što je zapravo dobar znak. Za razliku od meke strukture lubenice ili bogatog ukusa obične dinje, meso dinje honeydew je sveže i pomalo hrskavo.
Dinja
Dinje su prvi put uzgajane u Iranu pre nekoliko stotina godina. Ime "Cantaloupe", kako se naziva na engleskom jeziku, najverovatnije je dobila prema italijanskoj županiji "Cantalupo" odakle je uvezena u Evropu. Dobra dinja mora da ima snažno izražen tropski miris, a njeno sočno meso najbolje je kada je na rubu prezrelosti.
Semenke dinje su, kao i bundevine semenke, jestive. Mogu se ispeći i poslužiti kao ukusna grickalica ili kao dodatak brojnim jelima.
