Šest najčešćih grešaka prilikom mršavljenja
Ako je dijeta i mršavljenje puko brojanje kalorija i izbegavanje određene hrane, zašto mnogima ne polazi za rukom da skinu tih nekoliko kilograme viška?! U svetu dijeta i skidanja kilograma postoje mnoge zablude i mitovi koji, zapravo, ometaju postizanje cilja. Pravite li i vi neku od ovih najčešćih grešaka prilikom mršavljenja?
1. Preskakanje doručka
Mit: Ako ne doručkujem, počeće sagorevanje masti
Činjenica: Mršave osobe doručkuju, debele osobe preskaču doručak
Preskakanje doručka dovodi do prejedanja u kasnijim satima tokom dana. Naime, nakon što nivo šećera u krvi padne nakon sredine dana, zbog snažne gladi u blizini hrane donosićete impulsivne odluke i manje paziti šta i koliko jedete. Osim toga, telo će pokušati da nadoknadi manjak kalorija uzrokovanih glađu tokom dana pa postoje velike šanse da će kalorije deponovati kao masti, tvrdi doktorka Merilin Glenvile.
Britanski naučnici su otkrili da se kod osoba, koje preskaču doručak, u blizini kalorične hrane, poput pice, kolača i čokolade aktivira deo mozga odgovoran za užitak i nagrađivanje, pa znatno teže odolevaju nezdravoj hrani nego osobe koje redovno doručkuju.
Najzdravije je da dan počnete sa kuvanim jajetom, jer je tako manji osećaj gladi tokom ostatka dana. Bilo koji oblik proteina u jutarnjim satima, poput jogurta sa bobicama,
skuše, dimljenog lososa, omleta, muslija s orasima,...odličan je izbor za doručak. Ako ne možete da jedete ujutro, pojedite bar šaku oraha ili badema sat vremena nakon buđenja. To će sprečiti prejedanje i loš izbor hrane u ostatku dana.
2. Prejedanje vikendom
Mit: Ako cele nedelje jedete zdravo, sasvim je u redu da se vikendom častite 'zabranjenom' hranom.
Činjenica: Čak i ako se pet dana suzdržavate, dva dana uživanja u 'zabranjenoj' hrani može da va udeblja.
- Recimo da cele nedelje pazite na unos ugljenih hidrata u organizam, a onda se tokom vikenda bacite na hamburgere, sladoled i kolače – tokom vremena, tehnički se možete ugojiti i do pet kilograma, kaže nutricionistica Zoe Harkombe
Prejedanje tokom vikenda može uzrokovati i loše raspoloženje, jer početak radne nedelje mogu da počnu da povezuju s odricanjem i dijetom.
Kako biste izbegli prejedanje vikendom, tokom radne nedelje, priuštite sebi male količine hrane koju volite, kao što je čaša vina, malo sira ili nekoliko kockica fine čokolade.
3. Dijetalna pića
Mit: Dijetalni napici ne sadrže kalorije, tako da ne debljaju.
Činjenica: Ljudi koji piju dijetne napitke u pravilu su deblji od onih koji ih ne piju.
Studije su pokazale da deset godina pijenja dijetalnih napitaka povećava struk za čak 70 posto, u poređenju s osobama koje ne piju dijetalne napitke.
- Kada organizam primi slatki ukus bez kalorija koje očekuje, aktivira se želja za slatkim koja navodi da jedemo više. Osim toga, u dijetalnim napicima nalaze se zaslađivači za koje se pokazalo kako na glukozu u krvi i nivo insulina imaju jednak učinak kao i običan šećer, kaže Zoe Harkombe.
Druga studija pokazala je kako pijenje dijetalnih pića može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 do 67 posto.
Umesto dijetalnih pića, pijte mineralnu vodu, ili običnu vodu sa svežim limunom ili napravite limunadu. Ako želite nešto slatko, dobar je izbor kokosova voda, ali birajte onu bez ikakvih dodataka.
4. 'Ali, to je zdravo!'
Mit: Zdravu hranu možete jesti u neograničenim količinama.
Činjenica: Zdrava hrana može biti vrlo 'zarazna' pa može dovesti do prejedanja.
Humus, pistaći i kikiriki sadrže zdrave masti, ali isto tako imaju velike količine kalorija i
obično ih je jako teško prestati jesti.
5. Fobija od masti
Mit: Ako želite smršati, treba da izbegavate masnoće.
Činjenica: U uspešnim dijetama čak 30 posto kalorija se dobija iz masnoća.
Istraživanja pokazuju da deset posto ljudi koji su smršali i zadržali vitku figuru, redovno jede masnoće. Naime, kada u dijeti izbegavate masnoće, zapravo ste sve vreme gladni.
- Ljudi koji su opsednuti hranom s niskim procentom masnoća zapravo žude za masnom hranom i upravo je to razlog zašto vrlo često završe s tortom, keksom ili sladoledom u rukama, dodaje Harkombe.
Masnoće su odličan izvor vitamina A, D, E i K, koji zbog nemasne ishrane vrlo često organizmu nedostaju, posebno vitamin D čiji manjak može uzrokovati pojavu rahitisa. Pripazite da jedete dovoljno dobrih masti, kao što su masne kiseline omega-3 koje se nalaze u masnijoj ribi, kokosovom ulju, orasima i lanenim semenkama. Neka istraživanja ukazuju na to da upravo one pomažu u sagorevanju masti.
6. Rigorozne dijete
Mit: Rigorozna dijeta ima učinak dugoročne mršavosti.
Činjenica: 99 posto osoba na 'jo-jo dijeti' ne uspeva da zadrži vitku figuru.
- Rigidne dijete dovode do mršavljenja Međutim, veliki broj ljudi ne može na duge staze da praktikuje rigoroznu ishranu, pa čim jednom prestane da je se pridržava, kilogrami će se vratiti, ako ne i u većoj količini nego pre dijete. Onda ćete ići ponovo na dijetu, smršati, pa povratiti kilograme i imati ponono više nego na početku dijete i tako u krug.
Zašto? Pa telo misli da gladuje, pa kako bi nadoknadilo hranu, počinje da pravi zalihe.
Nakon dijeta, hormoni počinju da rade "prekovremeno" i ponašaju se kao da telo gladuje. Studija je pokazala da je kod ljudi na dijeti nivo grelina, hormona koji stimuliše apetit, bio 20 posto viši nego nakon dijete, a nivo leptina, hormona koji suzbija apetit i registruje zadovoljstvo nakon jela, bio je niži.
Jedina dijeta koja se pokazala delotvornom na duge staze je ona u kojoj se fokusira na veće količine proteina i povrća a ograničenim količinama ugljenih hidrata, posebno onih s niskim glikemijskim indeksom.
