Holivud dolazi u Sombor

Arhitekta po obrazovanju, a po sopstvenom izboru umetnik, Miodrag Jakšić je uvek kratak sa vremenom, jer želi da uradi sve i odmah. Nije se libio da uđe i u politiku, pa se kao pomoćnik ministra za dijasporu svesrdno zalagao za povezivanje srpske dijaspore i matice. Ipak, brzo se vratio umetnosti.

V. Sekulić

Miodrag Jakšić

Umetnički opus Miodraga Jakšića je teško nabrojati, ali po motivima njegovih ljubavnih pesama rađena je i pozorišna predstava "U kubu". Ovih dana je najavio i svoj producentski angažman u snimanju filma "Povratak", posvećenog dijaspori. U očekivanju da snimanje prvih kadrova počne, Jakšić je sebi natovario još poneki teret.

Bili ste državni sekretar u Ministarstvu dijaspore, kako komentarišete ukidanje ministarstva i kancelarije za dijasporu?

- Ne razumem odluku o ukidanju ministarstva, odnosno, kancelarije za dijasporu! Možda zato što sam bio uključen u sve probleme oko formiranja ovog državnog organa. Bilo je to 2004. godine, u vreme Koštuničine vlade, kada sam bio pomoćnik ministra, a docnije državni sekretar. Verovao sam da će naši ljudi iz rasejanja jednog dana imati svoje mesto i u našem parlamentu. Mnogo je toga u tom periodu urađeno, donesena su brojna akta koja zakonski utemeljuju funkcionisanje i saradnju matice sa rasejanjem. Treba imati u vidu da jaka dijaspora znači i jaku Srbiju, a i obrnuto!

Kako posluje vaša izdavačka kuća Arte?

- Borimo se na isti način kao i svako malo preduzeće, odnosno, mala umetnička kolonija koja se trudi da preživi. Trudimo se da knjige koje objavljujemo budu što interesantnije i kvalitetnije. Imamo dobru saradnju sa bibliotekama, sa Udruženjem književnika, ali i sa svim drugim institucijama koje se bave kulturom. Razmenjujemo programe i ideje sa kolegama u regionu, Slovencima, Hrvatima, Mađarima, Rumunima...

Da li to od izdavaštva može da se živi?

- Nikada se nisam žalio, pa neću ni sada. Radim posao koji volim i koji me ispunjava, pokušavajući da ostvarim neke svoje vizije. To je vrlo skroman biznis i smešan u odnosu na sve one ozbiljne poslove kojima se ljudi bave. Međutim, ne mogu da napustim umetnost. Pokušavam da izbegnem brojne zamke koje postavljaju neki pogrešni ljudi odavno infiltrirani u postojeći sistem. Nema velikih zarada, ali idemo iz projekta u projekat. Samo nekoliko velikih izdavačkih kuća može da se pohvali zaradom, ali mi mali preživljavamo. Knjižari i distributeri od prodate knjige uzimaju 53 odsto, a ostalih 47 odsto dele: izdavačka kuća, štamparija i autor. Koliko ko može da zaradi u državi u kojoj su plate i penzije male jer je tada i najjeftinija knjiga skupa?

Arhitekta ste po profesiji, kako danas izgleda Srbija kad je arhitektura u pitanju?

- Četrnaest godina sam imao svoj projektni biro u kome sam radio od 1990. do 2004. godine. Kada sam imenovan za pomoćnika ministra za dijasporu zatvorio sam firmu. Arhitekturom se više ne bavim, osim savetodavno, na molbu prijatelja. Mada, pratim sve promene u svetu arhitekture i ne znači da joj se neću vratiti. Mnogi objekti u Sremu, pre svega u Staroj Pazovi gde sam živeo, sazidani su po mojim nacrtima, mnogo je tu kuća, zgrada, hotela i nekoliko tržnih centara i svaki put kada prođem pored njih osetim istu radost kao kada sam ih skicirao i učestvovao u njihovom izgrađivanju.

Sada se pojavljujete kao producent filma "Povratak", u priči o dijasporcu povratniku?

- Moj brat Predrag je dramaturg i to vrlo dobar. U želji da mu pomognem u realizaciji ove sjajne ideje, rođene u druženju sa divnim čovekom iz Toronta, glumcem Lazarom Rajićem, po glumačkom čuvenju Lazarom Rokvudom, ušao sam u snimanje filma. "Povratak" je koprodukcijski film, biće na engleskom i srpskom jeziku. U snimanju će učestvovati i veliki američki glumci sa našim filmskim zvezdama: Dubravkom Mijatović, Miloradom Mandićem Mandom, Radmilom Radom Đuričin i drugima. Naš film povezuje Ameriku i Srbiju.

O čemu se radi u filmu "Povratak"?

- Priča je donekle inspirisana životom naših gastarbajtera povratnika, a Lazar Rajić, poznati kanadski glumac srpskog porekla, odlično se snašao u ulozi glavnog aktera. Inače, njegovo umetničko ime po kome ga poznaje Holivud je Lazar Rokvud, koji je pre 45 godina otišao iz rodnog Sombora u Kanadu i postao filmska zvezda. Zaplet na velikom platnu počinje kada se taj naš dijasporac posle skoro pola veka vraća u zavičaj, u Sombor. Tada u Srbiju po njega dolaze američki "prijatelji" da bi ga ubedili da se vrati tamo gde pripada... Njihov dolazak remeti mirnu bačku idilu i donosi brojne neslućene zaplete, ali i živost, koja ne prija mirnom životu meštana. Snimanje ove psihološke drame sa elementima trilera počinje u maju, u Somboru. Priključiće nam se svetske zvezde Džon Sevidž, Blanka Blanko, Nik Mankuzo i Majkl Pare. Njihov angažman u filmu je baziran na prijateljstvu sa Lazarom Rokvudom.

Koliko će koštati snimanje filma, kako ćete izaći na kraj sa finansijama?

- Projektovani budžet je 51 milion dinara, što je oko 415.000 evra. Snimamo film visokog umetničkog kvaliteta koji će koristiti reputaciji Srbije i smatram da to nije skup projekat. Iskreno govoreći, mislim da će moći da se snimi i za upola manje novca, ali videćemo kako se situacija bude odvijala.

Kažu da u kasi Ministarstva kulture nema novca, kome ćete se obratiti za pomoć?

- Iz gradske kase za ovaj projekat će biti izdvojeno oko šest miliona dinara, što je oko 5.500 evra. Ekonomija nisu samo fabrike. Ekonomija su i filmovi. Trend je da se čak i holivudski filmovi snimaju u istočnoevropskim državama i to zbog nižih troškova produkcije, pa očekujemo uključivanje i drugih relevantnih institucija u snimanje ovog filma. Zašto ne i Ministarstva kulture? Dobar i kvalitetan film koji na filmsko platno posle 10 i više godina vraća Dubravku Mijatović, a dovodi i holivudske zvezde u Srbiju, koji će u neku ruku biti promoteri i Srbije. Zašto takav film ne bi dobio deo sredstava i od Ministarstva kulture, ili od pokrajinske Vlade Vojvodine? Uostalom, i glavni akteri "Povratka" su iz Vojvodine. Ići ćemo i na međunarodne konkurse, pošto ćemo imati manjinsku koprodukciju sa hrvatskom producentskom kućom. Biće tu i sponzora, tako da nema razloga za finansijske komplikacije. Nadam se da ćemo 2016. godine uživati u projekciji filma "Povratak".

Kako je došlo do saradnje sa Kinom u kojoj se očekuje objavljivanje vaše dve knjige za decu?

- Uživam u druženju sa ljudima. Kontaktiram sa mnogim ljudima iz drugih zemalja, sa drugih kontinenata. A kako sam i u više navrata imao čast da budem domaćin Kinezima, što ispred Udruženja književnika Srbije, što privatno, bilo je prirodno da se iz takvih druženja izrodi i ideja o međusobnoj saradnji. Jedno je dramska knjiga "To dobro drvo", a drugo je knjiga izabranih pesama za decu.