Filmovi iz budućnosti
Specijalni efekti postoje otkad je i filma, ali najveća revolucija desila se kada se pojavio kompjuter, odnosno CGI (računarski stvorene slike). Filmofili su konačno dočekali svoje, tako da mogu da uživaju u pravim spektaklima na velikom platnu.
Tokom snimanja filma najviše novca se potroši upravo na specijalne efekte, za koje pojedini reditelji ne štede pare jer kada se simuliraju eksplozije, stvore lažne vremenske uslove ili druge dramatične događaje, to se i te kako odražava na budžet.
Nedavno su filmadžije došle do zaključka da im scene seksa smanjuju gledanost filmova jer nisu preporučljive za celu porodicu. Zato se škakljive scene sve češće zamenjuju specijalnim efektima, pa nije nemoguće da holivudski film sa ovakvim scenama možda ode i u istoriju.
Umesto toga, producenti nam nude specijalne efekte i akciju, koji kako oni procenjuju više zabavljaju gledaoce. Prema jednom istraživanju, poslednji film u kome se našla prava seksi scena je bio "Titanik" Džejmsa Kamerona iz 1997. godine, kada Leonardo Dikaprio i Kejt Vinslet vode ljubav u automobilu sa zamagljenim prozorima.
- Scene seksa ranije su snimane da bi, bez obzira na zaplet, malo začinile trejler. Danas bi one dovele do toga da film dobije oznaku "samo za odrasle" i tako izgubi mlađu publiku. Takve scene danas producenti otpišu čak i pre snimanja - rekao je Vinsent Bruzis, upravnik odeljenja za film kompanije Ipsos "Sandej tajmsu".
Usporena strela
Oskar Gustav Rejlander stvorio je prvi na svetu trik fotografije kombinovanjem različitih delova od 30 negativa u jednu sliku. Godine 1895. Alfred Klark stvorio je nešto što se smatra prvim specijalnim efektom ikada napravljen za pokretne slike.
Dok je snimao scenu obezglavljivanja Meri, kraljice Škotske, Klark je nagovorio glumca da se popne na stratište u odeći Meri. Dok je dželat dizao sekiru iznad glave, Klark je zaustavio kameru i naredio svim glumcima da se ne pokreću, a zatim je glumica koja je igrala Meri napustila set. On je stavio lutku umesto Meri na mesto egzekucije, ponovo pokrenuo snimanje, dozvolio dželatu da spusti sekiru i odseče glavu lutke. Takve tehnike ostale su srce snimanja specijalnih efekata za naredne vekove.
U vreme kada se pojavio film "Put na Mesec" 1902. godine ljudi su još u panici bežali pred nadolazećim vozom na platnu, zato i ne treba da čudi kakvo je oduševljenje i zaprepašćenje prouzrokovao Žorž Melijes. Nekadašnji iluzionista postao je režiser i napravio za to vreme neviđenu iluziju koja je ljude ostavila bez teksta. Danas scena Meseca s metkom u oku možda izgleda smešno, ali za to vreme je bila otkriće svog vremena.
Mnogi smatraju da je istorija blokbastera baziranih na specijalnim efektima počela filmom "King Kong", koji je snimljen 1933. godine. Stop moušn animacija je postojala i pre ovog ostvarenja, ali nikada pre nije izgledala toliko uverljivo i uspešno kao u ovom filmu. Danas nam strašna i ogromna gorila izgleda smešno i kao od plastike.
Međutim, u 30-im godinama prošlog veka gledaoci nisu videli ništa slično, pa su iz bioskopa izlazili oduševljeni, ali i preplašeni. Sve do 1968. godine naučnofantasični žanr niko nije shvatao ozbiljno.
Tada se pojavio Stenli Kjubrik i zauvek promenio sam doživljaj gledanja filmova o svemiru. Uz pomoć Daglasa Turnbula, Kjubrik je nekoliko godina proveo eksperimentišući specijalnim efektima jer je najavio da "2001: Odiseja u svemiru" neće biti film o šetnji kroz svemir, nego stvarna šetnja kroz svemir. Film je jedno gotovo nadrealno iskustvo koje obuhvata ljudsku evoluciju, tehnologiju veštačke inteligencije i vanzemaljski život. To je pokušaj da se zamisli sledeći korak u evoluciji čovečanstva koje doseže van svoje planete do svemirskih dubina.
Trilogija "Ratovi zvezda" nije samo promenila industriju specijalnih efekata, već i celu filmsku industriju. Kada se pojavio prvi deo 1977. godine, Lukas je gledaocima prikazao nešto o čemu su mogli samo da sanjaju. Nakon prvih "Ratova zvezda" scene borbi i svemirskih brodova više nikada nisu izgledale isto. Zahvaljujući Lukasu specijalni efekti postali su važna i tražena industrija, što je dovelo do otvaranja prve firme za efekte Indastrijal lajt i medžik. Majstor za specijalne efekte svakako je Džejms Kameron. Da bi nastavak "Terminatora" bio još bolji i gledaniji nije bilo lako. Ali, uspeo je. Prvo je Arnolda Švarcenegera pretvorio u pozitivca, a zatim se obratio ILM-u koji su napravili do tada neviđene CGI efekte s terminatorom od tekućeg metala!
Onda se 1999. godine pojavio film "Matriks". Osim odlične priče, ovo ostvarenje je donelo i neverovatne efekte koji su samo poboljšali doživljaj gledanja filma. Od usporenog leta strele do kung-fu borbi.
Otkako je snimio "Terminator 2" Kameron je počeo da snima sve skuplje filmove, pa se tako svojski potrudio kad je radio na filmu "Avatar", ostvarenju koje je bio toliko specijalan da je na kraju zaradio dve milijarde dolara. Tokom snimanja je kombinovao svaku moguću naprednu vrstu specijalnih efekata u jednu neverovatnu bajku. Od tada se sva veća filmska ostvarenja snimaju u 3D.
Virtuelni Golum
Oskari za najbolje specijalne efekte se dodeljuju od 1977. godine. Reditelj Nelson Karvahal je napravio video u kome se vidi kako su se oni menjali kroz godine. U pitanju su specijalni efekti iz filmskih klasika kao što su "Ratovi zvezda", "Terminator", "Park iz doba Jure", kao i modernih ostvarenja poput "Avatara", "Pijevog života" i ostalih.
Novozelandski studio Veta vorkšop, poznat po filmovima "Avatar", "King Kong" i trilogiji "Gospodar prstenova", za potrebe snimanja "Planete majmuna" unapredio je tehniku snimanja pokreta. Ružnjikavo, buljooko stvorenje iz "Gospodara prstenova" Golum postao je zapravo sinonim za ceo serijal. Golum je, naime, označio svojevrsnu prekretnicu u korišćenju kompjuterskih specijalnih efekata, s obzirom na to da je prvi put jedan virtuelni lik rame uz rame nosio film s pravim glumcima, uz uverljivu interakciju s njima. U stvari, glumac Enedi Serkis je pomoću nove tehnologije Golumu pozajmio pokrete, što je, uz napredni softver, jedan od glavnih razloga uverljivosti tog lika.
Vodeća kompanija na ovom polju je svakako Veta studios, zbog koje je "Gospodar prstenova" bio moguć jer bi zbog količine specijalnih efekata upotrebljenih u filmu firma bankrotirala za bilo koji drugi projekat. U prvom delu, umesto Goluma je stajao pravi glumac tokom snimanja, a onda su animatori u postprodukciji njega brisali iz snimaka i dodavali CGI kadrove. Ali, vrlo brzo su shvatili da pokreti nisu prirodni, te da im fali nešto. Zato je glumac Endi Serkis u sledeća dva dela nosio specijalni kostim na koji su bili nakačene reflektujuće tačkice koje su animatorima dramatično pomogle u kreiranju ljudskih pokreta, kako tela, tako i grimasa lica. Od tada je ovo postala standardna praksa jer ne samo da skraćuje posao, već je rezultat mnogo bolji.
Druga strana medalje: Loše filmadžije
Majstor specijalnih efekata Fredi Vong pozabavio se specijalnim efektima u filmovima, a posebnu pažnju je obratio na prigovore mnogih gledalaca koji smatraju da današnji CGI, uprkos napretku, zapravo upropašćava filmove. Razlog je jednostavan: specijalni efekti su loši ako ih vidimo. Najčešće se radi o neprimetnim detaljima, recimo, kompjuterski je dodata publika na stadionu, sneg, automobili u saobraćaju...
- Možda problem današnjih filmova nisu loši efekti nego loši filmovi. Vizuelni efekti oduvek su bili deo ove umetnosti. CGI je jednostavno alat koji filmadžiji pomaže da ispriča priču, ali kad je rezultat loš, ne treba da krivimo alat. Možda je problem u filmadžiji koji alat nije iskoristio mudro - zaključuje Vong.
Ima filmova u kojima ne postoje efekti. Svetlozelena krv se pojavljuje u filmu "Predator" napravljena je jednostavnim kombinovanjem hemikalija koje se nalaze u plastičnoj cevi i vodenog rastvora koji služi za mazanje tela.
Crtani likovi
Kombinovanjem crtanih likova i pravih glumaca bilo je i pre filma Roberta Zemekisa "Ko je smestio zeki Rodžeru", ali niko to nije napravio u dugometražnom filmu i tako uspešno kao ovaj reditelj čiji je film 1988. godine postao veliki hit. Zemekis je i prvi koji je snimao glumca pred plavim platnom te naknadno ubacivao pozadinu, nešto što je danas normalna praksa. Mnogi su smatrali da ovaj film neće postići neki uspeh, ali on je po zaradi bio drugi film te godine.
Raspadanje zidova
Mehanički efekti obično se postižu tokom snimanja žive akcije. To uključuje korišćenje mehanizovanih pozorišnih rekvizita, krajolika, maketa, pirotehnike i atmosferskih efekata, stvaranje vetra, kiše, magle, snega, oblaka... Automobil koji se čini da vozi sam i raznosi zgradu primer je mehaničkih efekata. Mehanički efekti su često uključeni u scenografiju i šminku. Na primer, set može biti izgrađen sa vratima ili zidovima koji se raspadaju kako bi se poboljšala scena borbe ili šminka veštačkog lica može se koristiti kako bi glumac izgledao kao neljudsko biće.
Godzila
Legenda naučnofantastičnih filmova Eiđi Kuburaja odgovoran je za mnoge naučnofantastične filmove u Japanu. Njegovo najveće ostvarenje su specijalni efekti u filmu "Godzila". Nakon što je stekao međunarodni uspeh sa ovim filmom 1954. godine, rekao je:
- Kada sam radio za Nikatusu sudios, "King Kong" došao je u Kjoto i nikada nisam zaboravio taj film. Pomislio sam u sebi: "Ja ću jednog dana napraviti u filmu čudovište tako.' Kako bi se dočarao Godzila koristile su se minijature zgrada i posebno odelo u kome je naslovni lik glumio Haruo Nakajima.
