Guča ne može bez nas
Orkestar Bobana i Marka Markovića, odavno su postali najpoznatiji srpski trubački orkestar u svetu. Nema svetske metropole u kojoj nisu nastupali, godišnje održe i po 110 koncerata, a atmosfera je uvek sjajna bez obzira na to da li sviraju pred Nemcima, Amerikancima, Šveđanima...
Ipak, posebno uzbuđenje za njih je svaki nastup na Saboru trubača u Guči, a ove godine će nastupati kao specijalni gosti uz Gorana Bregovića i Miroslava Ilića. A, pre Guče čekaju ih koncerti u Sloveniji, Italiji, Nemačkoj, Austriji...
- Svirao ili ne svakako ću biti u Guči u vreme Sabora, jer to ne može da prođe bez nas, kao što ni mi ne možemo bez Sabora. Za mene je Guča nešto posebno, emotivno sam vezan za ovo mesto i na Saboru se uvek osećam - fenomenalno - iskren je Boban Marković.
Uvek spremni za svirku
|
Održali ste brojne koncerte sa jednim rumunskim orkestrom?
- Da, sarađujemo na obostrano zadovoljstvo sa čuvenim Fanfare Ciocarlia
bendom, sa kojim smo održali 15 koncerata. Oni su zaista sjajni, pravi profesionalci i ljudi ih baš vole. Tako da sa njima nastupamo po Evropi. Atmosfera na našim nastupima ne može da se opiše rečima, to jednostavno treba doživeti. Skandiranje, aplauzi, pevaju sa nama čak i stranci, pa iako ne znaju naš jezik, znaju naše pesme. Od prvog do poslednjeg takta publika ne prestaje da igra i peva, Marko ume da pokrene ljude i onda nastane haos. Ne mogu da izdvojim nijednu zemlju posebno po atmosferi, ali svi vole trubu, tu nema dileme - priča Boban Marković, koji je prepustio nasledniku Marku da nastavi razgovor jer, kako reče, mora da "zagreje orkestar".
- Ma, to je neki naš termin, tako kažemo. To je vladanje muzikom, bilo da su u pitanju momci koji sviraju ili instrumenti. Lepo je na svirkama i turnejama, ali je lepo i kod kuće, pa svaki slobodan trenutak koristim da budem sa porodicom. Ume da bude naporno i njima i meni, ali ipak je to moj posao koji beskrajno volim - iskren je Marko Marković.
Da li je vaš sin Bratislav već pokazao interesovanje za trubu?
- Kako da ne. Ima dve godine i već proučava trubu, duva u nju. Još je mali da svira, ali već vidim da je krenuo mojim stopama. Ja sam nasledio oca, on će mene i kako mi se čini biće još sjajnih trubača u porodici Marković.
Često gostujete u Hrvatskoj, imaju li Hrvati sluh za trubu?
- Često sviramo po zagrebačkim klubovima i uvek sve bude ispunjeno do poslednjeg mesta. Moram priznati da zaista nisam očekivao da će nas u Hrvatskoj tako dobro prihvatiti. Čak smo nedavno pre jednog nastupa gostovali u jutarnjem programu HRT-a gde su nas zaista lepo primili i predstavili.
