Bora Drljača: Guča je običan vašar
Za Boru Drljaču mnoge kolege kažu da im kvari posao. Pošto ne odvaljuje cene, poput većine pevača, redovno ima posla. Kako se priča, peva Bora kad treba za siću, pa čak i za džabe. Zahvaljujući tome, vlasnici lokala i organizatori različitih veselja uvek ga rado zovu. I dok većina muzičara i pevača ovih dana hrli u Guču, na Sabor, Drljača kaže da ovu manifestaciju zaobilazi u širokom luku.
- Šta ću tamo? Kao, Sabor u Guči je srpski brend. Tako bi trebalo da bude. Umesto toga, pretvara se u ludovanje pijanih koji masovno dolaze, luduju, orgijaju, skidaju se goli, prave kojekakve cirkuse. I to je, kao, nešto zanimljivo. Meni je od toga muka. Ma Guča je običan vašar koji ni na šta liči. Sve to što se radi na toj manifestaciji nema veze ni sa mozgom ni sa kulturom.
A negovanje tradicije?
- Pa ja sam prvi za negovanje tradicije. Manifestacija u Guči bi trebalo da bude narodni sabor trube, sabor narodnih instrumenata, narodnih običaja, narodne pesme. Parada i afirmacija izvornog. Kažem, trebalo bi. Šta će Aca Lukas u Guči? Svaka njemu čast, nemam ništa protiv njega. Ali ta njegova muzika nema blage veze sa našom tradicijom i kulturom i nije joj mesto u Guči. Pa mnogi koji decenijama ne odstupaju od izvornog i tradicionalnog, u Guču ne mogu ni da privire, a on tamo ima koncert! To je nešto potpuno suprotno osnovnoj ideji. Sve je ovde iskvareno, naopako, pomereno.
Kako nešto promeniti?
- Ma nema teorije da se bilo šta promeni. Toliko je sve nakaradno da nema dalje. Te narodne manifestacije su potpuno upropašćene, koriste samo tome da neko strpa debelu lovu u džep. Prošle godine, na danima šljive u Blacu, pevala je Severina. Pa to je katastrofa! Čujte, Severina i šljive! U Blacu glavna ulica ne asfaltirana, narod nema hleba da jede, pretura po kontejnerima. Iz opštinskih kasa po Srbiji plaćaju se basnoslovni honorari tamo nekim zvezdama koje pevaju tom jadnom narodu koji je osiromašen i ojađen.
Lupetanja kolegaKako komentarišete tvrdnje nekih kolega da im kvarite posao? |
Zašto se ne angažujete politički pa da nešto učinite?
- Gotovo da nema političke stranke iz koje me nisu zvali. Ali nemam više snage za to. Svega sam se zasitio. I ne samo to, ubeđen sam da nam nema pomoći. Ma ne postoji na svetu čovek koji bi nas uveo u red. Sve negativno je toliko uzelo maha da je to katastrofa. Nemoguće je zaustaviti stihiju. Na estradi, kao i u drugim sferama društva, na površini su ostali samo prljavština i blato, u svakom smislu. Ne zna se šta je gore, prava ludnica u svemu.
Šta vam najteže pada?
- Ne znam ni sam, sve mi teško pada. Ne razumem ovu nazovi modernu muziku koja čoveka prosto samo udara u mozak. Nikako da u tome otkrijem
lepotu. Teško mi pada i totalna nacionalna propast. U muzici, u svemu. Ovih dana sam gledao hrvatsku televiziju. Dok tamo po medijima veličaju svoje uspehe, svoje nacionalno, u Srbiji su glavne teme Nataša Bekvalac, Ekrem Jevrić i slični. Potpuno strašno. Nema pomoći narodu koji svoju kulturu baci pod noge. A mi upravo to činimo, na sve moguće načine.
