Vodopadi iz pećine
Proleće je pravo vreme da se zadive lepotom Taorskih vrela oni koji su za njih tek čuli. Tada na ovom izvorištu u selu Donji Taor kod Valjeva ima najviše vode, što im daje najveličanstveniji izgled. Nekada su, naime, Taorska vrela krasila svaku turističku brošuru koja je predstavljala socijalističku Jugoslaviju i bila atrakcija sve do 80-ih godina prošlog veka.
Tada su kaptirana, a voda odvedena u vodovod u Kosjeriću. Uprkos tome, Taorska vrela i dalje deluju moćno i čarobno, tvrde oni koji su uspeli da dođu do njih. Glavno vrelo izvire iz pećine, dok je izvorišna zona puna malih izvora.
Voda se i danas ovde preliva iz otvora pećine preko kamenja i mnoštvom slapova stvara utisak kao da je reč o vodopadu neke daleke, egzotične zemlje. Vrela se ulivaju u reku Skrapež čije je izvorište ispod Povlena, jedne od najpoznatijih planina valjevskog kraja. U ovom kraju nalazilo se čak 12 vodenica. Do danas ih je opstalo tek nekoliko. I na Taorskim stenama je stajao grad čiji su moćni zidovi još vidljivi, a današnje selo Donji Taor bilo je mnogo veće naselje, o čemu svedoče ostaci ranovizantijske crkve.
Tajanstveno ime
Poreklo reči taor koja označava planinski vrh, selo pod njom, obavijeno je tajnom. Dok neki istraživači smatraju da je to keltska reč, drugi navode da je ovuda vodio put širenja hrišćanstva iz primorja i da je vrh dobio ime po gori Tavor u Svetoj zemlji, gde se odigralo Preobraženje Gospodnje. Ime Povlena povezivano je sa latinskom rečju paulinum, koja bi trebalo da označava planinu Svetog Pavla.
