Stevan, odocneli ždral
U Beograd se Stevan Sremac vratio 1890, a da bi dobio posao profesora u prestoničkoj gimnaziji, najpre je morao da polaže profesorski ispit. Tada je napisao sledeću biografiju: "Rođen sam u Senti, u Bačkoj 1855. i tamo završio srpsku osnovnu školu. 1868. u jesen prešao sam u Srbiju i upisao sam gimnaziju.
Svih šest razreda završio sam u Beogradu. 1874. upisao sam se u istorijsko-filološki fakultet naše Velike škole i završio ga u jesen 1878. Završivši Veliku školu bio sam praktikant u Ministarstvu finansija nekoliko meseci. 1879. budem postavljen za predavača niške gimnazije, gde sam bio dve godine i posle budem premešten u Pirot, a opet vraćen u Niš gde sam od tog doba jednako.
Za sve ovo vreme predavao sam: krasnopis, crtanje, računicu, nemački, moral, literarne oblike, srpsku gramatiku, srpsku istoriju i opštu istoriju i geografiju. 20. avgust 1889. Beograd, Stev. Sremac, predavač Niške gimnazije." Ministar prosvete u ispitnu komisiju odabrao vrhunske intelektualce onog doba: istoričara Ljubu Kovačevića, rektora i istoričara književnosti Svetislava Vulovića, profesora Ljubu Kozarca i Sremčevog ujaka Jovana Đorđevića. Ispit je Sremac polagao sedam dana, pisano i usmeno, a držao je i predavanje.Položio je sa odličnim uspehom.
Ostavši neženja, a polako se odmičući od mladosti, Sremac je podnosio sve tegobe samotničkog života. Čak je i Beograd prestao da ga privlači kada mu je ujak umro 1900.
O ženidbi nije dopuštao da mu se govori. Poverio se samo Dragutinu Iliću: "Ne prija mi više ni društvo. Ličim na odocnela ždrala čije je jato davno odletelo, a on stoji sam i kunja. Svi moji vrsnici, koje pomrli, koje se poženili, a ja kao stari svečani džemadan, predajem se s kolena na koleno u nasleđe. Sad sam spao da se družim sa onima koji su se tek rodili, kad sam ja uveliko bio profesor..."
Istorija na prvom mestu
Kada se spremao za polaganje državnog ispita za profesora, Stevan Sremac je priložio spisak literature kojim je pokrio gotovo sve što se tada pisalo o srpskoj istoriji. Među naslovima su bili i "Letopis popa Dukljanina", "Život Simeona Mirotočivog" od kralja Stefana Prvovenčanog, "Žitija kraljeva srpskih", Miklošićevu i Pucićevu zbirku pesama i povelja, Zakonik cara Dušana, "Život despota Stefana Lazarevića", Rajićevu "Istoriju", Medakovića, Milakovića, Pantu Srećkovića i Ljubu Kovačevića, Klajićevu "Istoriju Bosne", Majkova i Florinskog, Kalajevu "Istoriju Srba", zatim Rankeovu "Srpsku revoluciju", i "Srbi u Ugarskoj" od Stevana Pavlovića. Čitao je rasprave političara Čedomilja Mijatovića, Stojana Novakovića i Krstića, od Hrvata Račkog i druge. Zemljopis je spremao po Kariću, Dragaševiću, Klajiću i Jiričeku. Čitao je Masterovu "Istoriju istočnih naroda", "Istoriju Grka" u hrvatskom prevodu i svu silu raznih udžbenika.
