I to je (bio) Balkan: Zabranjena ljubav
Slavan još u ranoj mladosti svog kratkog života, pesnik Milutin Bojić je bio miljenik žena, ali je samo jednom osetio istinsku ljubav. Bilo je to sa Beograđankom Radmilom Todorović. Ona se, deset godina posle Bojićeve smrti u Prvom svetskom ratu, poverila beogradskom listu "Vreme" da ju je mladi pesnik zavoleo "snažno i najednom, kako je to i odgovaralo njegovom karakteru".
Radmila je tada bila tek učenica sedmog razreda gimnazije i imala 17 ili 18 godina. Mladog pesnika je već tukao glas "intimnog prijatelja" beogradskih glumica, pa su Radmilini roditelji pokušavali da spreče ovu vezu. Nisu dozvolili kćeri ni da pođe na premijeru njegove drame Kraljeva jesen u Narodnom pozorištu, mada više nije bilo tajna da je Radmila kraljica njegovog srca, a on njen kraljević.
Njihova ljubav se ipak rasplamsala. Zbog ratnih pustošenja Beograda 1914. Todorovići su se povukli u Kragujevac, gde je Milutin često dolazio, ali je morao da se osloni samo na sreću da li će na ulici sresti svoju ljubljenu. A kada god bi mu to uspelo, molio ju je da se sa njim vrati u Beograd, što ona nije smela.
Tako se idila između Radmile i Milutina uzglavnom odvijala u pismima i pesmama, a samo izuzetno u zagrljaju. Veruje se da je ovoj mladoj i lepoj Beograđanki zaljubljeni pesnik posvetio najlepše stihove. U tom ratnom metežu nekako su se i verili. A onda je došla slavna i strašna devetstopetnaesta.
