I to je (bio) Balkan: Kraj ljubavi iz bajke
Kada je Milana Rakića njegova tajna draga, Desanka, obradovala svojom fotografijom, on joj je odgovorio sledeće: "Vaša fotografija ne može nikako da se skrasi u fijoci u kojoj je zarobljena. Ona sirotica muke muči. Svaki čas je iznosim iz fijoke čim sam sam, i svaki čas je, čim neko naiđe, vraćam u fijoku. Onog dana kada ste mi poslali sliku, Akademija nauka dosudila mi je nagradu Marinovićevu, a onog dana kada sam Vašu sliku primio, dobio sam službeno unapređenje. Pa recite sad da ne postoji vaš blagotvorni uticaj na mene i moju sudbinu."
Desanka mu je uskoro javila da će se vratiti iz Zagreba u Beograd, što je zaljubljenog pesnika podstaklo da započne čitavu seriju ljubavnih pesama, među kojima je i "Kao bajka". Nju je morao da prepravlja, da bi imala opšte važenje, jer mu je izgledala "isuviše lična".
Desanka nije održala obećanje o preseljenju, ali njihovu prepisku nije omeo ni Prvi svetski rat. Već na početku, strašne i slavne 1915. godine javlja joj se Rakić dopisnicom iz Budimpešte na novu adresu, u Skoplje. Poslednje pismo poslato joj je u Švajcarsku, u Ženevu. Tu prestaje svaki trag o ovoj više bajkovitoj nego ostvarenoj ljubavi Milana Rakića. Veliki srpski pesnik je godine između dva svetska rata provodio u inostranstvu, do kraja u odanoj službi svojoj otadžbini, gde ga je, u Zagrebu, zatekla i smrt 1938. godine.
