Ujna prva ljubav
Junaci romana slavnog Vranjanca Borisava Bore Stankovića, svi do jednog, vole život i uživanje, lepotu i sreću, ali im sudbina pruža samo žal i promašaje.
Sve se urotilo protiv njih: i patrijarhalne zabrane, i položaj u društvu, i moralne norme i bračne obaveze, a oni stalno, poput gazda Mitketa iz "Koštane" ili Sofke u "Nečistoj krvi", neprestano pružaju ruke za nečim savršenim, velikim, uzvišenim.
Žele da pobegnu u beli svet, da se izvuku iz svog kaveza i spasu tragičnog usuda. Ali, to im ne polazi za rukom, baš kao što kaže jedan od Borinih likova, Jovča: "Ono što ti je srce tražilo, nikada nisi imao."
U svim Stankovićevim delima taj nedostižni ideal uvek je istinska ljubav i ona je uvek toliko fatalna da nijedna ličnost ne može da je ostvari. Zato je kod njega mesar opčinjen mesečinom koja kod Bore uvek ima čarobnu moć, a patroldžija izgara od prevelike strasti prema udatoj lepotici Paši, mlada beračica duvana od ljubavne groznice, a prva komšinica i ljubavnica od bednog života posle udaje za nevoljenog čoveka.
Zato im je sadašnjica prazna, a budućnost porazna, baš kako je i veliki pisac povremeno osećao za sopstvenu sudbinu. Već za prvu Borinu ljubav u ono doba bi mnogi rekli da je i sama nečista. On je bio zaljubljen u svoju ujnu.
