Uspomene Anastasa Jovanovića, oca srpske fotografije (2): Reka vina u čast hatišerifa
Kad je knez Miloš Obrenović konačno 1830. godine izradio hatišerif, tursko priznanje samostalnosti Srbije, Anastas Jovanović je novo, povoljno stanje za Srbe uočio promenama na maloj beogradskoj crkvi.
Turci su, naime, zabranjivali zvonjavu s pravoslavnih crkava, pa je ta crkva ranije nije ni imala zvoni.
- Načinjena je zvonara od drveta i podigoše se zvona. Turski paša nije hteo da dozvoli da se zvona podignu i bio je namestio topove spram crkve. Mi, deca, išli smo na Kalemegdan, da vidimo hoće li Turci gađati crkvu topovima. Paša je bio ljut i jako pretiše, ali knez Miloš kako beše energičan pretiše još više i zvona se podigoše, a kada su počela da zvone, oduševljenje i radost naroda bili su neopisani. Oko crkve behu poređana burad sa vinom i svako je mogao da pije koliko hoće i bare od prosutog vina tekle su kaldrmom, a kolo koje igraše produžilo se do na Savu - sećao se Jovanović.
Otac srpske fotografije je tada imao 13 godina i pratio je otimanje Turaka i Srba oko vlasti u Beogradu:
- Ceo Beograd je bio okružen šancem i palisadom, a šanac je na nekim mestima od đubreta i zemlje malo natrpan. Turci zahtevaše da Srbi dođu da kopaju, ali čusmo da se govori: 'Gospodar zabranio da Srbi kopaju. Ako Turcima treba, neka sami kopaju'! I tako videsmo da Turci sami kopaše, ali nijedna srpska duša nije se smela približiti da gleda, jer se Turci behu zarekli da ako ko od Srba priđe da gleda, da će odmah pucati.
Pričao je Anastas Jovanović da je Beograd tada imao šest kapija: dve na Savi, zatim Varoš, Vidin, Stambol i Dunav kapiju.
Turske karaule su takođe bile svuda po gradu, a u svakoj po dvadesetak stražara-sejmena. Kapije su se zatvarale dva sata po zalasku sunca i niko do jutra nije mogao ni ući ni izaći iz grada.
Zapamtio je i 11 džamija u Beogradu. Za stari, turski Beograd veli:
- Koliki je bio šanac toliki je bio Beograd. Izvan Beograda, bila su dva predgrađa Sava mahala, prema Topčideru i Palilula.
U svojim uspomenama veli i da je knez Miloš izigrao Turke da ne vežbaju svoje vojnike u varoši već samo na Kalemengdanu.
"Turci su hteli da vežbaju kod Batal džamije (na mestu današnje Skupštine Srbije prim. prir.). To je čuo knez Miloš i naredio svojim policajcima, pandurima, da noću izoru polja kraj Batal džamije, a Miloš javi paši iz Kragujevca da turski vojnici - nizami, imaju dovoljno mesta za vežbe na Kalemegdanu, a ne da gaze plodne njive oko Batal džamije. Miloš je već toliko bio slobodan da je pretio paši da će da ga tuži sultanu za eventualnu štetu. U isto vreme, domišljati knez je naredio da se sva Savamala premesti oko Batal džamije. Tada je i poslednji kovač u Beogradu dobio besplatni plac u Beogradu, na Terazijama."
Titula od 200 kila zlata
Kad je knez Miloš dobio Berat, odnosno titulu naslednog knjaza Srbije koju je platio, prema Vuku, 200 kg zlata, Turci su pobegli iz varoši u Grad - Kalemegdan, Varoš kapija je predata Srbima, turska straža zamenjena srpskom, a knez Miloš je iz Kragujevca došao u Beograd i smestio se u Konaku. Jovanović je gledao srpske vojnike koji su bili odeveni sasvim skromno:
"Gledao sam jednom kada su naši vojnici išli na pijacu te su egzecirali komandant im beše Momirović. Soldata koji su u mundiru bili moglo je biti oko 70-80, a ostalih u gunćetima, gaćama i košuljama moglo je biti oko 200, napred su išli oni u mundiru a za njima ostali, a pred svima dobošar. Tako su marširali od crkve na Veliku pijacu".
