I to je bio Balkan: Poslednja želja lepe glumice
Znala je lepa glumica Jovanka Kirković da joj je vek kratak, jer je bila grudobolna, pa se predavala uživanjima. I, žudela je da postane supruga Laze Kostića. Ne želeći da se nameće, ona je to pokušavala preko zajedničkog prijatelja Đure Vukićevića Baćuške. Laza nije hteo ni da čuje. Ali, kada je Jovanka sredinom 1863. počela da baca krv, bio je stalno uz nju.
Toliko je verovao da će njegova draga ozdraviti da je upravniku novosadskog pozorišta Jovanu Đorđeviću preporučivao Jovanku za glavnu ulogu u svojoj slavnoj drami "Maksim Crnojević". "Jovanka mislim da će biti zgodna za Anđeliju", pisao je prijatelju.
Jovanka je zaista bila uspešna u mnogim dramama. Još kada je prvi put nastupila u jednom posrbljenom nemačkom komadu, kritičar lista "Danica" čestitao je Srpskom narodnom pozorištu na takvoj prinovi, "jer svojom krasnom spoljašnjošću, umiljatim glasom i gracioznim kretanjem obećava da će vremenom biti dobra glumica".
Tako se i dogodilo, ali je baš zato Jovanka često stradavala od spletki, zavisti, sujete kakve obično vladaju u glumačkim trupama. Uz to, razočarana što neće doživeti makar bračnu sreću sa čovekom kome se predala, odlučila je da sve što još može pokloni publici. U avgustu 1864. sama se obratila Đorđeviću sa molbom da joj da da "igra sve", a ona će se sama odreći uloga koje nisu za nju. Samo želi "sve da proba".
Pismo je završila vapajem: "Kada moju sreću i budućnost prezirem, bar da znam zašto prezirem!". Poslednja želja glumici Jovanki Kirković nije se ispunila. U dokumentima Srpskog narodnog pozorišta od narednih godina nje više nema. Ne zna se čak ni gde je i kada umrla.
