I to je bio Balkan: Julija i Romče
Pesnik "Santa Maria della Salute", najljubavnije među svim srpskim pesmama, uvek je verovao da će ljubavna sreća biti kruna njegovog uspešnog života, ali tu sreću nikada nije pronašao. Imao je Laza Kostić svega 19 godina kad ga je prvi put sreo lekar Milan Savić, koji će mu postati doživotni prijatelj. Ugledao je Lazu u crkvi, onako "belog lika, okruglih obraza, crne bujne kose", nemarno oslonjenog na pevnicu, a "više je gledao u žensku pripratu nego u ikonostas".
Veliki pesnik srpskog romantizma ženama je pružao ruke od rane mladosti i sve do poslednjeg daha. Divnim stihovima zidao im je hramove, a 1871. pozvan je da održi i predavanje "O lepim ženama u životu i pesmi". Bio je u središtu pažnje svuda, a naročito u ženskom društvu.
Kada je 1861, za stogodišnjicu rođenja dobrotvora Save Tekelije, na proslavi u Novom Sadu učestvovao kao glumac u Sterijinom "Kir Janji", dobio je priliku da se upozna sa uzbudljivim pozorišnim svetom. Tako je sreo i svoju prvu veliku strasnu ljubav, poznatu glumicu Jovanku Kirković. Jovanka je neobičnom lepotom i talentom toliko zanela pesnika da ju je nazivao Julijom, a sebe Romčetom.
Bila je živahne naravi, a i obrazovana, tako da mlađanom studentu prava nije smetalo to što je nekoliko godina starija od njega. Kao i on, rano je ostala bez majke. Laza joj je nadenuo ime Bebuš. Zbog Jovanke je često napuštao predavanja u Pešti i ostajao u Novom Sadu.
