I to je (bio) Balkan: Krčmareva kći, prva ljubav

Lepa Mila, kći kikindskog krčmara bila je prva, i nikad prežaljena ljubav mladog slikara i pesnika Đure Jakšića.

Ali, njoj je bio privlačniji jedan ćurčijski kalfa, koji je kasnije postao glumac. Zvao se Đura Rajković. Mila se uskoro udala za imenjaka svog najupornijeg udvarača, i ne samo to. Kada je naočiti Rajković stupio u pozorište, na daske koje život znače zakoračila je i njegova mlada supruga, bivša krčmarica. Zaljubljeni pesnik se nekoliko godina kasnije oženio Tinom, ali Milu nikada nije zaboravio. Još dok je bio razapet ljubavnom nadom u kafani Kod Belog krsta dok ga je lepa gazdina kći služila vinom, od svoje nesuđene drage se oprostio najpre čuvenom vinskom pesmom: "Vina Mila, orilo se, dok je Mila ovde bila.Sad se Mila izgubila: tuđe ruke vino nose. Ana toči, Ana služi, al za Milom srce tuži!".

Kasnije se Đurin "ushit ljuveni" prelio u neke od najlepših stihova srpske književnosti. Pesnički genije nije dozvolio da svoj bol pretvori u proste srceparateljne naricaljke, od kojih je u to doba prštala romantičarska poezija. Da bi pobegao od pakosnog sveta i nesrećne ljubavi, Đura Jakšić je otišao je u manastir Krušedol i zamonašio se! To ga mesto ipak nije držalo. Pošao je u Srbiju i poveo sa sobom Milu - u sećanju. Putujući dolinom Mlave u Gornjak i posle u Homolje, on ju je "nalazio" i u drumskim mehanama. Tada joj je posvetio pesmu "Na noćištu".