Kako je nastalo srpsko groblje Zejtinlik (3): Anđeli čuvaju junake
Dok je trajala gradnja srpskog groblja na Zejtinliku, grupa bivših ratnika, predvođena solunskim borcem Savom Mihailovićem, rodom iz Grbalja u Crnoj Gori, obišla je sve položaje u makedonskim planinama na kojima je srpska vojska dve i po godine vodila borbe.
Oni su pretražili i prekopali više od 250 privremenih "pukovskih grobalja" i grobnica koji su nastajali na mestima gde su bila vojna previjališta.
Zahvaljujući ogromnom naporu i poštovanju prema izginulim saborcima, Mihajlović i njegovi drugovi uspeli su da pronađu i prikupe posmrtne ostatke junaka iz bitaka na Gorničevu, Kajmakčalanu, Gruništu, Čukama, Crnoj reci, Sokolu, Dobrom polju, Veterniku, Kozjaku, Kučkovom i Đurovom kamenu, kao i na drugim poprištima. Posmrtni ostaci su identifikovani, zatim pakovani u naročite vreće i, potom kamionima prevezeni na Zejtinlik. Bio je to težak i drugotrajan posao, a pre svega mučan.
Mada je u to vreme bilo prošlo gotovo dve decenije od kraja rata, pa su belezi na grobovima polako nestajali, Mihajlovićeva grupa je savesno obavila svoj zadatak i uspela da identifikuje veliku većinu boraca.
Njihovi posmrtni ostaci složeni su u pojedinačne, istovetne kovčege i pohranjeni u odvojene niše u kripti Zejtinlika i u pojedinačnim grobovima oko Mauzoleja.
Na mermernim pločama u kripti i na krstačama grobova uklesani su lični podaci svakog pokojnika: čin, ime i prezime, naziv jedinice u kojoj je služio, a tamo gde je to bilo moguće, dodati su godina i mesto rođenja. Raspored na groblju i u kripti bio je isti onaj u kojem su se ratnici borili i ginuli na frontu: u čelnim linijama sahranjeni su oficiri, zatim podoficiri, pa kaplari, a u produžetku regruti i dobrovoljci.
Po monumentalnosti, arhitekturi i umetničkom efektu srpsko vojničko groblje predstavlja najoriginalniji i najlepši srpski sakralni spomenik u inostranstvu. Mauzolej je građen u modernizovanom srpskovizantijskom stilu. Zajedno sa kosturnicom zauzima površinu od 600 kvm. Obložen je mermernim pločama, a na prednjoj fasadi, u mozaiku je urađena ikona arhangela Mihaila, zaštitnika pravednih ratnika, po ugledu na ikonu ovog sveca u manastiru Manasija, zadužbini despota Stefana Lazarevića. Ispod mozaika su uklesani stihovi Vojislava Ilića Mlađeg koji počinju strofom:
"Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog svetog zajedničkog groba, znaj, ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjega doba!".
Na suprotnoj strani Mauzoleja su ulazi u kapelu i kriptu. Pod kupolom kapele, izrađena je u mozaiku ikona Svetog Đorđa Pobedonosca, zaštitnika pastira i vojnika, po ugledu na istoimenu fresku u manastiru Visoki Dečani. Obe ikone je uradila grčka umetnica Viola. Ispod ikone svetog Đorđa nalaze se takođe stihovi Vojislava Ilića Mlađeg: "Blago potomstvu što za njima žali jer oni behu ponos svome rodu: Blago i njima jer su slavno pali za Otadžbinu, Kralja i Slobodu!"
Unutrašnjost kapele je živopisana u stilu srpske srednjovekovne moravske škole sa ornamentima iz Manasije, sa likovima anđela raširenih krila.
O teme kupole pričvršćen je ogroman polijelej, težak dve tone, izliven od ispaljenih topovskih čaura koje su prikupljene sa bojišta. Na zidovima su ispisani nazivi divizija, pešadijskih i artiljerijskih pukova Prve, Druge i Treće armije i nazivi mesta glavnih borbenih poprišta na kojima su se te trupe borile i ovenčale pobedničkom slavom.
Sahranjeni i neznani
Na otvorenom prostoru oko Mauzoleja uređeno je groblje sa 1.440 grobova, obeleženih mermernim krstovima na kojima su uklesani podaci o sahranjenim ratnicima. Na delu ovog groblja uređene su i dve zajedničke grobnice za neidentifikovane ratnike, njih 217, zarobljenika prenetih iz Carigrada, i 78 "solunaca".
