Opozicija u hajducima
Po nalogu predsednika vlade Milutina Garašanina, posle izbora 1886. trebalo je opozicione poslanike, liberale i radikale omesti da dođu na zasedanje u Niš. Policija ih je hapsila pod raznim izgovorima, iako su imali poslanički imunitet.
Žandarmi su poslanike kao lopove sačekivali i na niškoj železničkoj stanici, terali u aps i oduzimali punomoćje, a za jednim radikalom iz Svileuve organizovana je prava potera.
Gonjeni poslanik se držao staza i bogaza, tako da je nekako uspeo da stigne u nišku osnovnu školu, u kojoj je sednica trebalo da se održi. Ipak, ni tu opozicionari nisu bili sigurni.
Na dan početka rada ovog saziva Skupštine, 6. maja 1886. godine, dok su poslanici stajali okupljeni pred zgradom, došli su žandarmi i četvoricu odveli sa sobom. Potom je policija samu sebe postavila za komisiju koja verifikuje poslaničke mandate, pa je delila i oduzimala punomoćja prema želji.
Garašanin je krenuo u napad i na samom zasedanju. Odgovornost za poraz kod Slivnice, u sramnom ratu sa Bugarskom, za koji se znalo da je odgovoran kralj Milan Obrenović, prišio je - opoziciji!
Tvrdio je da mobilizacija u istočnoj Srbiji nije uspela zbog "Pašićevih proglasa u kojim se narod poziva na bunu". Garašanin se, zapravo, pozvao na jedno pismo Nikole Pašića, vođe radikala, u kome je ovaj tražio kod bugarske vlade puške za dizanje bune u Srbiji protiv kralja, i to svega dva meseca pre bitke na Slivnici. Opozicionari kojima je na sve optužbe tako dodata i optužba za veleizdaju, našli su oduška na drugoj strani zakona. Mnogi su se odmetnuli u hajduke, i, iz gore zelene, napadali članove i simpatizere Napredne stranke.
