Pokvareni izbori
Milan Obrenović je Timočku bunu ugušio silom i mnogim hapšenjima, kojima su umakli pojedini radikalski prvaci, pa i sam njihov vođa Nikola Pašić.
Zato su na januarskim izborima 1884. radikalski ljuti protivnici, naprednjaci, dobili većinu, a izbori su prošli u miru. Dve godine kasnije, Milan je ušao u sramnu ratnu avanturu: nagnao je vojsku na Bugarsku, i u tim napadima Srbi su do nogu potučeni kod Slivnice.
Premijer Milutin Garašanin je jedva odvratio kralja od abdikacije, a izbori su održani u maju 1886, svega pet dana od ukidanja ratnog stanja.
Jedan strani diplomata je govorio da je glasanje sprovedeno pod takvim policijskim pritiskom da ni jedan jedini poslanik nije izabran zakonito.
Vlada je dobila većinu od samo jednog glasa, mada je i sama kraljica Natalija Obrenović u jednom pismu tvrdila da je vlada dobila svega 58 poslaničkih mesta, koliko i opozicija, a da su u pet mesta "izbori bili pokvareni".
Garašanin je izmislio novi način da prekrši volju birača i omete opozicione poslanike da dođu na zasedanje koje se tada održavalo u osnovnoj školi u Nišu. Policija je pod raznim izgovorima hapsila liberale i radikale (koji su na izbore izašli zajedno), iako je zakonom određeno da pet dana pred Skupštinu poslanici imaju pravo na imunitet. Većina opozicije se dala u bekstvo, a ostali su pokušavali da ipak stignu na prvu sednicu.
