Liberali otimaju opštine
Radikalski vođa Nikola Pašić je još posle Timočke bune 1883. pobegao iz Srbije u Bugarsku, i nije se vraćao narednih šest godina, sve do abdikacije kralja Milana.
Tada je i odbio ponudu da bude imenovan za predsednika vlade, tako da je prvi put stao na čelo srpskih ministarstava tek 1891. godine. Prestolonaslednik Aleksandar Obrenović je bio još maloletan, pa su Srbijom vladali namesnici, političar Jovan Ristić i generali Kosta Protić i Jovan Belimarković. Posle smrti Protića došlo je do namesničke krize.
Pašić je želeo da uđe u Namesništvo, pa se oko toga sukobio sa liberalom Ristićem i podneo ostavku na mesto premijera. Namesnici su sastav nove vlade poverili liberalu Jovanu Avakumoviću, iako je njegova stranka imala svega 15 poslanika, a radikali 117.
Nova vlada je odmah raspisala izbore za februar 1893. godine, što je nagovestilo i nova previranja u zemlji.
U okviru plana da se Skupština oduzme radikalima, liberali su krenuli na opštine. Postojao je zakon po kome su birači mogli u svako doba da izglasaju nepoverenje opštinskoj upravi i da izaberu novu.
Oba postupka je iz potaje zapravo vodila policija. Liberali su se koristili i drugim, neskriveno nezakonitim sredstvima. Policija, na primer, "utvrdi" neku proneveru ili drugu nezakonitost u opštini, pa jednostavno uvede prinudnu upravu.
