Hajka na radikale
Godine 1880. stiglo je vreme za novo glasanje za srpsku skupštinu, u narodu poznato kao "pošteni Garašaninovi izbori". Ministar policije je bio Milutin Garašanin, sin Ilije Garašanina, pisca čuvenog "Načertanija", nacionalnog programa Srbije.
Garašanin mlađi je lično i napismeno zabranio da se policija meša u glasanje. Predsednik vlade je postao Milan Piroćanac, mladokonzervativac koji će zajedno sa Garašaninom osnovati novu, Srpsku naprednu stranku.
Radikali, sa Nikolom Pašićem na čelu, zatražili su od vlade da pokaže stanje u budžetu povodom finansijskog skandala sa knezom Milanom oko gradnje železnice. Pašić je zapravo tražio da se saopšti da je država pred bankrotom. Dali su ultimatum od 24 sata ili će napustiti Skupštinu. Sednicu je zaista napustio 51 poslanik i ostavio je bez kvoruma.
Mimo Ustava, naprednjaci su raspisali nove izbore u mestima u kojima su pobedili radikali, ne bi li osvojili bar 12 mandata koji bi im obezbedili kvorum. Garašanin je odmah zaboravio kako je stupanjem na ministarsku dužnost potpisao raspis o zabrani mešanja policije u izbore. Naredio je da se ispremešta više od polovine okružnih načelnika, a umesto njih, postavljeni su "vladini ljudi". Radikalima su nameštene razne optužbe, smenjeni su mnogi kmetovi.
Bila je to prava hajka na Pašićeve ljude, zbog čega su pašićevci osnovali poseban fond za pomaganje svojih progonjenih članova i pristaša.
