Kako su ženili Nikolu Teslu (4): Mora da je sa Venere
"Rođen je na Veneri i stigao je na Zemlju ili svemirskim brodom ili na krilima beloga goluba", pisali su američki novinari o Nikoli Tesli, ne uspevajući racionalnim razlozima da objasne sve ono što je veliki srpski naučnik dotad učinio na polju elektrotehnike i to za manje od jedne decenije!
O Teslu su se svi prosto otimali. Njegovi patenti sustizali su jedni druge, pozivi za predavanja takođe, a posle čuvenog izlaganja u Njujorku 20. maja 1891. godine o eksperimentima sa strujama vrlo visoke frekvencije, očekivalo se da sav taj silni uspeh potvrdi i u evropskim prestonicama. Odande su ga najljubaznije pozivali da predstavi svoje najnovije pronalaske u Londonu, Parizu...
Samo jedan čovek nije delio to oduševljenje. Štaviše, on nije ni krio svoje antipatije i najvulgarnije oponiranje našem pronalazaču. Bio je to Amerikanac, takođe znameniti pronalazač, koga su prozvali čarobnjakom iz Menlo parka. Ime mu je bilo Tomas Alva Edison.
Izgleda da je tajna netrpeljivosti bila, u osnovi, jednostavna. Tesla je bio intelektualac, teoretičar i čovek veoma uglađenog ponašanja, što je sve bilo sušta suprotnost neurotičnom Edisonu. Zato ga je, valjda, takav Tesla toliko i odbijao.
Govoreći o nedostatku kulturne atmosfere u Americi toga doba, Teslin biograf Margaret Čejni uzela je za primer dvojicu naših slavnih zemljaka - Teslu i Pupina. Iako su obojica iz srpskih porodica najskromnijeg porekla, bili su šokirani kada su se prvi put sreli s vulgarnim galamdžijama Amerike.
Privlačnost mladog Tesle ogledala se i u tome što je bio evropski obrazovan, što je govorio strane jezike, posećivao pozorišta i družio se s glumcima i književnicima, što je bio dobar poznavalac književnosti, voleo muziku, pa, najzad, i što je bio tako svestrano obrazovan da s njime nikom nije moglo biti dosadno. Sem toga, on je bio naučnik, jedan od najvećih.
Prihvatajući visoki poziv Kraljevskog instituta Velike Britanije da u Londonu održi prvo predavanje na svojoj evropskoj turneji, ovenčan slavom i priznanjima, Tesla nije mogao, a da se ne seti kako je, svojevremeno, sasvim skromno pristigao u njujoršku luku, bez prtljaga i bez novca, na brodu Saturnija, kao putnik druge klase. Gledao je Kip slobode, isti onaj koji je narod Francuske poklonio Americi, razmišljajući možda kako ga ni Pariz, "grad svetlosti", nije razumeo ni prihvatio, a sada ga i tamo pozivaju da predstavi svoja velika otkrića.
Otisnuo se preko Okeana u zimu 1892. godine. Verovatno nije ni slutio na kakav će veličansatven prijem naići njegovo predavanje koje je održao u Londonu 3. februara u prisustvu najeminentnijih engleskih naučnika.
Tesline žurke
Tesla je za stolom u njujorškom hotelu Valdorf Astorija, uvek obedovao sam. Oko njega je bilo samo njegovih osamnaest salveta koje je odlagao uokolo posle upotrebe. Jednom prilikom prišao mu je glasnik sa porukom. Pisao mu je književnik Mark Tven, još jedan Teslin odan prijatelj.
- Ukoliko nemate ozbiljnijih planova, večeras biste mogli pridružiti mi se u Plejers klubu - poručio mu je.
Tesla je uzvratio po glasonoši:
- Avaj, moram da radim. No, ako želite da mi se pridružite u mojoj laboratoriji u ponoć, mislim da vam mogu obećati dobru zabavu.
Te svojevrsne dobre zabave, koje je Tesla priređivao za prijatelje, bili su čudesni eksperimenti za odabrano društvo. Nikad niko od prijatelja nije mogao da vidi isti eksperiment dva puta. I to je bio još jedan od Teslinih principa.
