Kako su ženili Nikolu Teslu (1): Laza Kostić kao provodadžija
Uz ime slavnog naučnika Nikole Tesle i danas se vezuju brojni stereotipi. Opisuje se kao zakleti neženja, samotnjak i osobenjak, rastrzan fobijama. Pričalo se da je svoj radni dan od 20 časova provodio u askezi, kloneći se svakog društva, a naročito ženskog, da je, sav posvećen nauci, sličan svecu; da je cepao ugovore vredne milione dolara, a umro bez imetka, bez porodice, bez ikog svog. Da li je bilo baš tako?
O Tesli su napisane brojne knjige, biografije i jedna autobiografija, kao i sijaset novinskih tekstova, i to uglavnom u slavu njegovog grandioznog naučnog dela. U senci je ostala privatna ličnost tog "gospodara svetlosti", kako su ga prozvali američki novinari.
A da se osvetli, pomogla je njegova, tek u novije doba obelodanjena, prepiska s prijateljima i rodbinom. Jedan od bliskih Teslinih prijatelja bio je veliki pesnik romantičar Laza Kostić. Njemu je naprasno, u manastiru Krušedolu, pala na um ideja, koju je odmah poslao naučniku u Americi: "Dragi Tesla, hoću da Vas oženim!".
Kostić je u pismu od 12. juna 1895. godine Teslu i "upoznao" sa devojkom koju mu je namenio:
"Dragi prijatelju, danas je, od prilike, treća obletnica kako smo se ono sastali u Pešti i onako lepo proveli ono nekoliko dana. Naumio sam da proslavim taj dan. Šta mislite kako? Ne biste nikad pogodili da Vam ne kažem: Hoću da Vas oženim! Znam šta ćete reći, znam šta ćete pomisliti, sve znam, pa ipak! Devojka koju sam vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu.
Ja mislim da bi i mrtvog oživela, ne samo mrtvog Don Huana, nego i mrtvog sveca. Zbilja: onomad sam je gledao u manastiru kako celiva neke mošti, suvu ruku nekog sveca, pa, u zanosu od onog tamjana i od one lepote, čisto sam se začudio, kako da se ona mrtva ruka ne podigne da je zagrli. 'Koji je to svetitelj', zapitao sam kaluđera do sebe. 'To nije svetitelj'. 'Nego?'.
'To je svetiteljka, prepodobna majka Angelina'.
-'A? Sad razumem'. Kaluđer me pogleda kao da me je razumeo, a znam da ni ne sluti moje misli.
Državna obaveza
Američka žuta štampa, ali i ozbiljni naučni časopisi takođe su pokretali čitave "projekte" ne bi li pomogli velikom naučniku u nalaženju izabranice. "Mnogi su se tada istinski zabrinuli, zbog čega se nije mogla videti neka dobra i lepa žena kako stoji pored Tesle", pisala je njegov biografkinja Margaret Čejni. "Od velikih ljudi očekivalo se da imaju potomstvo za dobrobit zemlje."
Do sada je odbila čitavu vojsku prosaca. Roditelji se zabrinuli: ima joj 24 godine - al ne biste joj dali više do 20. Otac je moj najbolji prijatelj, te sam dakako prijatelj i njoj. Dugo sam se trudio da doznam za uzrok te nemilosti, te jedva jedvice doznam: njen je ideal Nikola Tesla. Ja sam joj priznao da je to i moja davnašnja misao, ali mi je navek bilo na umu, kako ste vi do sada svu svoju ljubav posvetili velikoj ideji, pa nemate vremena ni misliti na žene, a kamoli na ženidbu. Ona se ipak uzda da bi Vas obrnula... Toliko o devojci. A sad - o imovini, o ženinstvu ili o prćiji njenoj. Ona može doneti od prilike jedan milion franaka. Ali joj otac tako stoji da bi mogao otvoriti zetu veresiju i do jednog miliona dolara, ako zatreba.
Promislite se dobro, sve mislite na jedno smislite, pa mi javite, na šta ste smislili. Ako pristajete, poslaću Vam odmah sliku moje namenjenice i doznaćete njeno ime. Bilo kako bilo, svakojako verujte da ostajem navek vaš prijatelj Laza Kostić".
Ovo pismo je veliki pesnik poslao iz manastira Krušedola, u koji se bio povukao, jer je i sam bio ne malo pritisnut da se oženi pošto je punih 12 godina bio verenik jedne devojke.