Pucanj u bure baruta
Turci su u opkoljenom Nišu brzo saznali da srpskom vojskom komanduje ne samo više ruku, nego i da im je na čelu nesposobni Miloje Petrović.
Dok su se srpske glavešine prepirale oko toga da li Niš napasti odmah ili čekati da gradska posada posustane, Turci su dočekali pojačanje. Kada ih je bilo više nego Srba, odlučili su da najpre razbiju najjaču kariku u srpskoj opsadi - šanac vojvode Stevana Sinđelića sa 3.000 ratnika. Velika sila je 19. maja 1809. krenula Niša u odsudni napad na brdo Čegar.
Sinđelić ju je dočekao otporom kakav se nije očekivao. Šanac je ubrzo opkoljen mrtvim turskim vojnicima, ali su ih živi Turci uporno preskakale sve dok nisu uskočili među srpske ratnike. U šancu se zametnula najstrašnija borba. Tuklo se kundacima, handžarima, čak i golim rukama. Videći šta će se dogoditi, Sinđelić je otvorio kapiju na šancu i povikao: "Braćo! Spasavaj se ko hoće i ko može!". Onda je krenuo u sredinu, gde je u lagumu stajala sva municija. Prekrstio se, nategao kuburu i njome pucao u barut i metke...
Pričalo se kasnije da se zemlja strahovito potresla i da je nastao gust mrak od dima. Međutim, vojvodama iz ostalih šanaca komandant Miloje je zabranio da priteknu Resavcima u pomoć. Na komandu se oglušio samo mlavski vojvoda Matejić, ali je stigao prekasno. Sva turska vojska je izginula, ali i svi Sinđelićevi junaci. Srpska vojska se u neredu povukla ka Deligradu. Nešto kasnije, Miloja Petrovića je narodni sud zbog bitke koju nije morao da izgubi osudio na smrt i pogubio.
Rešen da za sva vremena zaplaši hrišćansku raju, turski komandant Huršid-paša naredio je da se odseku glave poginulih srpskih junaka i od lobanja sazida Ćele-kula. Hroničar Milan Đ. Milićević je, pišući o tom strašnom spomeniku srpskog rodoljublja, zaključio: "Dokle god bude na svetu junačkih srca, dokle god se bude cenila služba visokim idealima, i najposle, dokle god preziranje smrti bude isključiva svojina velikih duša, dotle će Stevan Sinđelić biti dika i nada ne samo Resavi nego i svoj zemlji srpskoj".
Petorica iz legende
U legendu je ušlo da su u Sinđelićevom šancu na Čegru preživela samo petorica mladih momaka, koji su se sakrili među leševima. Kada su ih Turci ipak otkrili, pokušali su da ih prevedu u islam, a pošto su to oni odbili, osudili su ih na vešala. Resavci su uspeli da se otrgnu, skoče u Nišavu i pobegnu u srpski pašaluk.
