Grob prevarenog Turčina
Crnotravci i danas pripovedaju kako je u davna vremena, na jedno poselo, upao Turčin sa zaptijom, upravnikom oblasti, i radoznalo osmotrio mladež, koja se rasporedila u krug, i igrala narodnu igru: trebalo je pogoditi sredinu vešto umotanog kaiša, a kazna je sledila onima koji su grešili.
Ne razumevajući ovu igru, Turčin jednom momčetu predloži da igraju drugu, suroviju: "Hajde da se ja i ti udaramo kaišem prema broju srpskih i turskih postova. Ja ću tebi udarati moje, a ti meni tvoje postove." Momak razmisli, pa pristade. Turčin poče udarati momče kaišem i nadmoćno reče: "Naš post je Ramazan koji traje mesec dana. Prevarila te je pamet, srpsko momče!" Momče hrabro uzvrati: "Udri ti mene, jali ja tebe, Turčine!"
Turčin ga poče udarati kaišem i mladić nekako izdrža trideset udaraca, za svaki dan posta po jedan. A onda smelo zapovedi Turčinu: "Ispruži dobro ruke i ispravi dlanove, Turčine, da ja tebi udarim naše srpske postove!" I krenu: "Ovo za Badnje veče! Ovo za Svetog Savu! Ovo za Svetog Jovana!"
Svaki post Srbin je pominjao i Turčinu udarao po dvadesetak i više batina sve dok ne nabroji sto dvadeset i četiri posta u godini. Turčin, kome dlanovi bejahu otekli od udaraca, reče mu: "E, vala i Bogu je mnogo ovoliko udaraca!" Srbin mu još smelije odbrusi: "E, Turčine, nije, vala, dosta, jer se u Srba poste svaki i sreda i petak!"
Pošto se pogodba nije mogla povući, Srbin nastavi sa udarcima: "Sreda - petak, sreda - petak, sreda - petak", ponavljao je nemilosrdno, i na zadovoljstvo okupljenih izudarao Turčina. Od silnih udaraca Turčin naposletku umre. Zaptija, videvši da su Srbi postupili prema Turčinu u skladu sa opkladom, reče srpskoj mladeži: "Što je Turčin tražio, to je i našao! Reći ću muselimu da je ludo glavu izgubio i sam neravnopravnu utakmicu iznudio!" Potom muselim naredi da se nastradali Turčin zakopa. Grob prevarenom Turčinu iskopaše po zaptijinom zahtevu i telo sahraniše na mestu koje se i dan danas zove Turčinov grob.
