I to je (bio) Balkan: Pred licem ruskog cara
Miru Rusije i Turske 1701. najviše je kumovao moćni carigradski patrijarh Dositej.
Ruski car Petar Veliki je zamenio svog poslanika u Carigradu drugom dvojicom, ali ni oni nisu imali uspeha u Porti. Uzalud su tražili pravo slobodne trgovine za ruske brodove u Crnom moru.
Tek sa narednim poslanikom Rusije, Petrom Andrejevičem Tolstojem, mladi Srbin Sava Vladislavić je i zvanično ušao u diplomatiju.
Kao odličan poznavalac carigradske spoljne i unutrašnje politike, ali i dvorskih tajni i mračnih političara, imao je odlične preporuke da rukovodi stvaranjem moderne ruske obaveštajne službe.
Međutim, i turske vlasti su znale za Savine usluge Rusima, pa su nad njim pojačale nadzor. Zato je poslanik Tolstoj zamolio cara da Vladislavića, koji je još ranije uzeo ime Raguzinski, pošalje u Rusiju.
Pošto je Sava došao u crnomorsku luku Azov, ruski admiral grof Apraksin napisao je svom nećaku caru sledeće:
" On je čovek vrlo potreban, dobro zna onamošnje stvari i pametan je".
Car Petar je u proleće 1703. naredio da se Savi pokrivaju troškovi diplomatskih i obaveštajnih usluga, a Sava mu je ubrzo i lično predstavljen u jednom vojnom logoru. Petar Veliki mu je posle susreta odmah dao dozvolu za slobodnu trgovinu, najviše priznanje koje je moglo da se učini jednom strancu. O ovo pravo su se otimali Nemci, Holanđani i Englezi.
