Srbi greškom napali Srbe
Već na početku borbi sa Turcima 1876. pokazalo se koliko je srpska obaveštajna služba bila nespremna i neorganizovana.
Jedan izveštaj izviđača koji su dobili zadatak da izbiju na Vršku čuku na istoku zemlje, kod Zaječara, i jave o neprijatelju, bio je toliko nepouzdan, da je pukovnik Timočke vojske Milojko Lešjanin o tome izvestio vrhovnu komandu sledećim rečima:
"Izdam nalog majoru Horstigu da sutradan, pre zore, sa jednim jakim odeljenjem izmaršuje na Čuku. Odeljenje jedno neka javi da na Zatvorenici i oko Čuke neprijatelja nema, odustane od prvobitnog naređenja da se istog dana napada, već da se trupe kod Čuke koncentruju, pa 1. jula da se napad čini... pa major Horstig jedno što je pogrešno shvatio naređenje moje, a drugo što se Beogradska brigada angažovala s neprijateljem u borbi pre vremena, proizvede sa ostalim trupama napad 30. juna."
Pukovnik obaveštava da je major Horstig ka svom levom krilu poslao dva bataljona, ali oni, umesto da idu napred, prema selu Izvor, gde su se ušančili Turci i odatle pretili Zaječaru, greškom su se okrenuli ulevo i spustili ispod turskih šančeva. Rezultat: vojnici jednog bataljona počeli su da pucaju na svoje saborce iz drugog, misleći da su Turci!
Posle neuspešnih napada na Belu Palanku, ruski general dobrovoljac Mihail Černjajev priskočio je u pomoć Lešjaninu, pa je početkom jula izdao zapovest da se proteraju jedinice Osman paše, ušančene u Izvoru, i da se na tom položaju utvrdi srpska vojska. U tom trenutku srpske trupe su se već pokrenule, pa je jedinica pukovnika Bučevića lako prešla bugarsko-srpsku granicu i bez otpora je nastupala prema gradu Kula, ravno u bok Turcima.
Pobeda im je već bila nadohvat ruke kada je Bučević dobio naređenje da prekine marš i da se vrati kako bi se sukobio sa Osman pašom. Niko nije ni obratio pažnju na Bučevićev izveštaj da njegove jedinice nemaju nikakav otpor na putu ka Kuli i da bi je bilo ne samo lako osvojiti, nego bi padom Kule zapravo Osman pašina vojska bila odsečena od snabdevanja, te bi lako pala u ruke Srbima. Ovakve greške su bile česte.
Čak i kada su izviđački podaci bili tačni, nije im se poklanjala pažnja ili zato što je komanda u njih sumnjala, ili zato što nisu dogovarali zamislima starešina o planu ratovanja. Štaviše, uzimali su se u obzir samo podaci koji su podržavali te zamisli.
