I bog je bio vampir
Da vampir najčešće izgleda kao vuk, nalazi se kod raznih evropskih naroda, ali je ovo shvatanje tipično slovensko i srpsko. Čak je i najveći slovenski bog Perun isprva imao vučji oblik - on je bio vukodlak nad vukodlacima. Ipak, razlikovao se od običnih vampira jer je bio bog celog naroda, dok su nadležnosti ostalih sličnih demona mnogo skromnije.
Vampir u današnjem smislu reči je najpre pripadao samo jednoj porodici ili plemenu. Otuda i verovanje rašireno na Balkanu da vampir dosađuje samo svojim srodnicima, pa je tako nastao i običaj da vampirdžija, ubica vampira, mora da bude stranac.
Vampir se najradije sveti tako što siše ljudsku krv, s tim da ume da pravi lom po kući i imanju. Zna se da može da ode i u daleku zemlju, i tu da živi među drugim ljudima, ali je to verovanje mnogo mlađe od ostalih To što se vampir u tuđinskoj zemlji naročito rado bavi mesarskim zanatom, stoji u vezi sa njegovom potrebom za krvlju.
Jedno tumačenje kaže da u vampirskim mesarama nikada nema džigerice na prodaju, jer je ona vampiru najmilija hrana.
Narod u predanjima daje i drugačije objašnjenje: "Uzeo sam kasapački zanat, ispoveda se jedan vampir, koji mi je bog opredelio za moja krvološtva, što sam u životu počinio, pa i sad moram prosipati krv životinjsku".
Srpski vampir naročito rado posećuje vodenice, kako to tvrde i Vuk Karadžić i Milovan Glišić u svojoj pripoveci "Posle devedeset godina", napisanoj prema narodnom verovanju. Vodenice vampir ne posećuje zato što naročito tamo voli da lovi ljude sebi za večeru, nego je reč o zaostalom verovanju o glavnom bogu, vampiru nad vampirima, koji se smatrao i za pronalazača vodenice.
Vampir može da postane svako, a naročito loš čovek, ili onaj kome se dogodila nasilna smrt. Zato on ima sve uslove da bude zao demon, ali to ne mora da bude isključivo pravilo, jer ponekad ume i da pomaže svoje žive ukućane. Isprva je bio samo noćni demon, a kasnije se javljao i danju, naročito u podne.
Za srpskog vampira se kaže, kako navodi Vuk Karadžić, da "ide sa svojojem pokrovom preko ramena". Ako mu pokrov ukradu, gubi svu svoju moć, i o tome govori narodna priča "Vampir i vampirče". Za vampira se veruje da može dolaziti svojoj živoj ženi, i sa njom čak imati decu, ali se ta deca od normalne razlikuju po tome što nemaju kostiju, ne mogu da bacaju senku, niti mogu da gledaju na gore.