Skoro svi Evropljani, pa tako i oni sa Balkana, verovali su da se dete koje je jednom odbijeno od majčinog mleka nikako njime ne sme ponovo hraniti, jer će postati - opasno po okolinu!

pixabay.com

 

Dobiće one "zle oči" od kojih su strahovali svi narodi na planeti. Ako se to ipak dogodi, mališani, kod nas obično zvani povratnjaci, još od ranog detinjstva morali su da budu posebno pažljivi kad nešto i nekoga hvale, kako to ili toga ne bi urekli. Uvek se vodilo računa da, ako se nekom već omakne, pa se nekome ili nečemu neoprezno zadivi, pljucne za sobom i izrekne zaštitne reči.

I muslimani i hrišćani u Makedoniji slagali su se da su posebno opasnih očiju osobe vraćene na dojku, ponegde zvane isto, "povratnjaci". Zato njihove žene to ni po koju cenu neće učiniti. I na suprotnim krejevima Balkana, kod Hrvata, govorilo se da dojenče-ponovac može, kad poraste, "da naškodi i riječiju i pogledom svakom živom stvoru", i da su takvi ljudi "vuročlivi", sposobni da bacaju uroke.

Slovenci su čak verovali da urokljive oči mogu da dobiju i mlade životinje koje se ponovo doje. Na istoku Srbije i u Šumadiji podjednako se strahovalo da dete koje je preko majčinog mleka dobilo zle oči toliko opasno da bi jednim pogledom moglo da obori čoveka sa konja na zemlju, ili čak učiniti da se od njegovih očiju čak i zdrav delija "prekine, i nema mu leka".

Da se majke ne bi dovodile u priliku da moraju da vrate dete na svoje mleko, pronalazile su mnoštvo zamena, dok ono ne dobije zube, pa počne da jede meso. Ponegde je to bila dobro samlevena kukuruzne kaše, drugde mešavina pšeničnog brašna i šećera, a ponekad su se deca prihranjivala kuvanim bundevama, pirinčem, i nekuvanim kravljim mlekom. Skopljanke su navikavale svoja čeda na čvršću hranu tako što bi im najpre ponudile sažvakanu sredinu od hleba, potom bi ga učile da jedu suv hleb, a na kraju umakale hlebni komadić u jelo koje svi jedu, pa ga njime hranile.

U junačkoj Crnoj Gori se dojenčetu već u sedmom mesecu života davala uz majčinu hranu i druga, na primer, tanka hlebna kaša ili samlevena smokva. Hercegovke su dojile dete dok god mu ne niknu zubi, ali, ako ne bi imale dovoljno mleka, takođe bi rano, već od od trećeg meseca, davale detetu kravlje mleko, u koje bi kasnije umešale brašno ili griz, a usput bi detetu davale da se "zabavlja" koricom suvog hleba.