Muž porodilja
Postoji običaj koji baštine mnoga mesta u svetu, pa i na Balkanu, ali za koji proučavaoci još nisu pronašli objašnjenja. To je "kuvada".
Reč je preuzeta iz francuskog jezika i znači leganje, ili izleganje, a u slobodnom srpskom prevodu obeležava čovekovo ležanje na babinama, posle ženinog porođaja.
Prema tom običaju, otac neposredno pre rođenja deteta, ili malo potom legne u postelju, prelazi na naročitu ishranu, i uopšte, ponaša se kao da se on porodio, a ne njegova supruga.
Ponekad i on ječi i previja se kao da je u porođajnim mukama, a neki očevi oblače žensku odeću.
Dok je u postelji, on se neguje i hrani što bolje može, on neguje dete i prima čestitanja od rodbine i prijatelja, izbegava teške poslove ili da bilo šta radi sa oružjem i alatima, uzdržava se od lova, duvana i mnogih drugih tradicionalno "muških" zadovoljstava.
Kuvade je bilo među starim Slovenima, a kasnije najviše među Rusima.
U davna vremena u Belorusiji do kraja 19. veka bilo je uobičajeno da u vreme ženinog porođaja čovek smatra za dužnost da podražava njeno jecanje, a još kasnije su se pronalazila zabita sela u kojima je bilo očiglednih ostataka muških babina, da muškarac, obučen u žensku haljinu, ponekad čak u njenom kaputu i sa maramom na glavi jauče i viče sve vreme dok mu se žena porađa, a susedi mu žure u pohode.
Na Balkanu više nema očiglednih ostataka kuvade.
Ipak, u Dalmaciji je početkom 20. veka zabeleženo da "kad žena legne da rodi, i kad je osvoje najjači bolovi, muž legne uz nju, kako bi joj ublažio bolove, no i dokazao da je dete njegovo".
U Bosni bi ponegde muž takođe legao uz ženu, ali samo koji dan uoči porođaja, i odlazio je kada porođaj počne.
Stare žene su se ovome smejale, kazujući da se "u stariji vakat (vreme)" čovek sa svojom ženom zaista zajednički porađao ne bi li joj olakšao bolove, čak i sam pio trave za lakše rađanje, ali da "mlađa generacija više ne drži taj adet (običaj)".
Petar S. Ivančević, iguman bosanskog manastira Moštanice, prvih decenija 20. veka zabeležio je kako su se muž i žena iz okoline Banjaluke toliko voleli, da je on "odležavao babinje" sa svojom ženom, verujući da će joj svojom snagom pomoći, te da je u banjalučkom kotaru bilo dosta ovakvih slučajeva, ali da se sve krilo, kao zmija noge, zabeležio je bosanski iguman.
