Bog gostoprimstva
Stara slovenska vera, puna moćnih bogova i legendi, potiče još od trećeg milenijuma pre Hrista i trajala je dvostruko duže nego hrišćanstvo, sve do pokrštavanja Slovena u srednjem veku. Zaboravljena verovanja predaka pronalaze se ne samo u današnjim običajima srpskog naroda, nego i u drugim savremenim religijama.
Imena starih božanstava jasno pokazuju kakvi su oni bili prema čoveku i prirodi u kojoj su svi zajedno živeli, pa je tako Vesna vesnik proleća, boginja Mora ili Morama najavljuje povremene košmare tela i duha, a bog Radgost omogućuje gostoprimstvo putniku namerniku.
Najstariji zapis o verovanjima Slovena potiče od vizantijskog istoričara Prokopija iz Cezareje koji je u 6. veku, kada su Sloveni tek pristizali na Balkan, zabeležio da plemena Anta i Sklavena veruju da postoji samo jedan bog, tvorac munje, da je on gospodar svega, a žrtvuju mu najviše goveda. "Usuda niti poznaju niti inače priznaju da ima kakva uticaja na ljude, ali kad im je već smrt nadomak, ili ih savlada bolest ili su u ratu, zavetuju se, ako izbegnu, da će odmah za dušu žrtvovati bogu i spasavši se žrtvuju, kao što su obećali, i misle da su otkupili svoj spas tom žrtvom. Štuju uz to i reke i nimfe i druga neka božanstva i žrtvuju im svima i vračaju po tim žrtvama". Sloveni su takođe verovali u život posle smrti.
Većina Slovena je prevedena u hrišćanstvo do 10. veka, osim Polapskih Slovena, koji su novoj veri odolevali još dvestotinak godina, i hrišćanstvo nisu primili svi društveni slojevi. Misionari su morali dobro da se potrude kako bi iskorenili paganska verovanja, posebno na selu, i ta verovanja duže su se održala u istočnim nego u zapadnim slovenskim oblastima, gde je delovanje Katoličke crkve bilo veoma snažno i uspešno. Zato su u ruskim bilinama, kao i u srpskim narodnim pesmama i dugim umotvorinama sačuvane uspomene na stare slovenske bogove i heroje, kao i ponešto od prvobitne mitologije, a naročito u likovima i kultovima pojedinih hrišćanskih svetaca kao što su to sveti Đorđe, sveti Nikola, sveti Ilija. Srbi su svom prvom arhiepiskopu Savi i omiljenom svetitelju pripisali dosta osobina bogova iz drevne religije.
Sloveni su u svojoj religiji imali čitavu božansku državu, gde se tačno znao raspored bogova i boginja, i njihova uloga u vladanju svetom, ali se danas ipak ne zna ko je bio vrhovni među njima. Moguće je da su različita plemena sama birala koga će iz slovenskog panteona najviše poštovati, pa je to negde bio vladalac neba Svarog, drugde gromovnik Perun, negde Svetovid, a negde Radgost.
