Da li će nereligiozni zavladati svetom?
Gotovo četvrtinu stanovništva u SAD čine nereligiozni, a u poslednjih desetak godina, njihov broj je premašio broj katolika, vernika većih protestantskih crkava i svih ostalih nehrišćanskih religija, navodi se u tekstu "Nacionalne geografije".
Već dugo se predviđa da će uloga religije izbledeti sa modernizacijom sveta, ali poslednja istraživanja ukazuju na to da se ovaj trend širi zaprepašćujuće brzo.
Francuska će uskoro postaiti većinski sekularno društvo, kao i Holandija i Novi Zeland, Ujedinjeno Kraljevstvo i Australija takođe, prenosi hrvatski portal Indeks.
Religija ubrzano postaje sve manje važna, čak i u državama u kojima utiče i na izbore lidera i arhitekturu.
Magazin "Tajm“ postavio je pitanje "Da li je Bog mrtav" 8. aprila 1966. godine
Pre pola veka, američki magazin Tajm zapitao se da li je Bog mrtav.
Time je postavljeno pitanje da li će religija biti relevantna za moderan život u postatomskom dobu u kom se širio komunizam, a nauka je odgovarala na više pitanja nego ikada ranije.
Isto pitanje važi i dan danas, ali odgovor nije ograničen na prosto "Da" ili "Ne". Deo populacije rođen nakon objave naslova u Tajmu možda bi provokativno odgovorio pitanjem: "Šta je to Bog?“.
Nereligiozni, međutim, još nisu zavladali svetom.
U mnogim delovima sveta, posebno u Podsaharskoj Africi, religija se širi, pa će udeo nereligioznih u svetskoj populaciji u narednih 25 godina zapravo opasti.
Stručnjaci procenjuju da će zbog toga postojati sekularni Zapad i ostatak sveta. Drugo izrazito sekularno područje je Kina, u kojoj su komunističke vlasti decenijama suzbijale religiju. Sa druge strane, u mnogim bivšim komunističkim državama, religija je u ekspanziji.
Čak se i u sekularnim zapadnim demokratijama oseća da verom prožete kulture ne pokazuju znake uzmicanja. Među nereligioznima, podela je i dalje duboka – pojedini su glasni ateisti, drugi su agnostici, a mnogi nemaju potrebu da se izjasne o svom uverenju.
Okupljeni oko skepticizma prema organizovanim religijama i ujedinjeni zajedničkim uverenjem da ne veruju, nereligiozni predstavljaju komplikovan skup, baš kao i mnoge religije.
U tekstu Nacionalne geografije navodi se da bi upravo te unutrašnje kontradikcije mogle da odbiju nove "sledbnike", baš kao i kada su religije u pitanju.
Ako se svet nalazi pred propašću religije, onda se prema tome krećemo već decenijama.
U Evropi i Severnoj Americi nereligiozna populacija prosečno je nekoliko godina mlađa od opšteg stanovništva.
Oko 11 odsto Amerikanaca rođenih nakon 1970. godine odraslo je u sekularnim domovima. Naučna dostignuća ne samo da su podstakla ljude da sumnjaju u Boga, nego su ujedinila i one koji postavljaju pitanja.
