Premijer provodadžija
Vlada Jovana Marinovića se, kao i namesnici pre nje, trudila da što pre nađe princezu za kneza Milana Obrenovića, i to opet u Rusiji.
Kao moguća zaručnica pominjala se velika kneginja Helena, kći ruskog velikog kneza Maklenburga. Za to je saznao austrijski konzul u Beogradu Benjamin Kalaj, pa je zapisao u svom dnevniku: "Knez bi jako voleo da se oženi, i to da uzme kakvu rusku kneginju pa makar i ne bila član vladarske kuće, samo da je bogata."
Mladi Obrenović je u proleće 1875. godine uputio premijera Marinovića u rusku prestonicu Petrograd da konačno izvidi kakvi su izgledi za taj brak.
Srpskog državnika primili su car i carica i saopštili mu da "ne nalaze za sada nikakvu priliku za kneževu ženidbu u Rusiji". Utehe radi, carica je obećala da će srpskom knezu biti venčana kuma. Time je jasno stavljena tačka na pitanje ženidbe srpskog kneza bilo kojom ruskom princezom.
Knežev brak sa nekom strankinjom i dalje je zaokupljao pažnju vlastodržaca u Srbiji, a svi su bili sasvim sigurni u jedno: iz carskih i kraljevskih porodica ne mogu dobiti mladu za kneza koji je još vazal Turske. Tokom Milanovog boravka u Parizu, u jesen 1874, tražila se za njega povoljna prilika iz ugledne francuske aristokratije. Knez se u francuskoj prestonici susreo i s ćerkom rumunskog ministra Struze.
"Veoma je lepa devojka, ali je Milan uvideo da nije dovoljno obrazovana, a nije ni dovoljno bogata, pa tako od ženidbe nije bilo ništa", zapisao je Kalaj. Kako se tada uveliko šuškalo u visokim srpskim, ali i stranim diplomatskim krugovima, iako još mlad, knez je uveliko trošio poveliki novac na razne potrebe, već se pomalo kockao na kartama, a ni tajne veze sa ženama nisu mu bile strane. Otuda se kod njega tako rano ispoljila želja za bogatom, a mladom udavačom.
