Bioskop zdrav za oko
Omiljeno mesto koje su Zemunci posećivali u poslednjim decenijama 19. veka bila je Romančićeva bašta, ugostiteljska radnja koja je često davala salu za pozorišne predstave putujućih družina, koncerte, balove, igranke.
Početkom poslednje decenije veka gostionicu je kupio Franjo Štrajher, izdanak poznate alaske porodice poreklom iz Nemačke, koji je najpre bio trgovac, a zatim je bio i veoma uspešan ugostitelj.
Počeo je sa kafanom Zeleno drvo, ali je ona izgorela početkom 1888. godine. Krajem iduće, kupio je kafanu Orijent, u Glavnoj ulici, a 1894. godine na mestu nekadašnje "Romančićeve bašte" sazidao i otvorio hotel. Zdanje je podigao čuveni zemunski neimar Franjo Jenč, prema planovima tada uglednog arhitekte Hartla iz Oršave. Bio je to najmoderniji hotel onog doba u gradu: imao je sopstveno električno osvetljenje, i to još pre no što je sagrađena električna centrala!
Pošto je postao središte kulturnih i zabavnih dana i večeri, opravdao je i svoje ime, Central. Hotelska bašta je svečano otvorena maja 1911. godine, ali, nedugo zatim, 1. decembra iste godine Đura Štrajher je prodao zgradu braći Kronštajn, takođe
Sobe za gledaoceNovi vlasnici Centrala, braća Kronštajn, u reklamu za svoj novi hotel stavili su da nude 36 moderno uređenih soba, kafanu sa gudačkim orkestrom, restauraciju i baštu. Pored toga, stajalo je i ovo: "Posluga, čistoća, red i pažnja prema gostima su pod osobnim nadzorom samih vlasnika". |
poznatim zemunskim hotelijerima. Ubrzo po otvaranju prve bioskopske sale u Zemunu, u Centralu je otvorena je i druga. U jednom oglasu, objavljenom u zemunskom listu Srpski ođek, u broju od 1. septembra 1912. godine, reklamira se ovaj bioskop:
"Program je odabran, lep, dobar i ukusan i, što je glavno za posetioca, slike u njemu ne igraju, te nije opasan za oko. Posetioci ovih pozorišta dolaze u priliku da, pored ostalih zanimljivih stvari, vide i pozorišne igre prvog reda koje se daju i na najvećim pozomicama. Tako su prošle nedelje mogli uživati u lepom i skladnom igranju Mamzel Nituš. Uprava mnogo žrtvuje da bi zadovoljila publiku. Na posetiocima je da joj reknu za to: 'E fala joj!".
U ovim pionirskim danima, film još nije bio strogo odvajan od pozorišta, a glavna briga je bila ubediti gledaoce da im neće stradati vid usled titranja slike!
