Čiča Dača - namrgođeni premijer
Novi predsednik obrenovićevske vlade Danilo Stefanović imao je već 60 godina, ali su njegovi nazori o državnoj upravi bili još stariji od njega. Nazivali su ga Čiča Dača jer je bio uvek namrgođen, kolutao je očima i psovao svakom poslaniku, ili bilo kome ko bi mu se približio sa nekom primedbom.
Ceo vek je proveo u državnoj službi, promenivši nekoliko gospodara i nikako nije mogao da razume da se donošenje zakona može poveriti "nepismenim seljacima". Iako ni sam nije imao mnogo škole, narod je dobro poznavao. Narogušen je bio i novi ministar pravde Đorđe Milovanović. Dok je bio ađutant kneza Miloša, dobio je nadimak Đoša. Bio je ministar i u doba druge vlade kneza Miloša Obrenovića.
Ministar prosvete je postao Stojan Novaković, a finansija Čedomilj Mijatović.
Čiča Dača je morao da pripremi izbore za skupštinu, ali mu prilike u zemlji i u komšiluku nisu išle na ruku, pa kupovina naklonosti i obične pretnje, koje je njegov prethodnik Aćim Čumić uveo u predizbornu kampanju, ovog puta nisu bili dovoljni.
Neposredno pre izbora koji su bili zakazani za 3. avgust 1875, planuo je ustanak u Hercegovini. U Srbiju su pre toga već počele da stižu vesti o turskim zverstvima nad rajom, pa su u Beogradu počele da se sastavljaju čete dobrovoljaca za pomoć braći preko Drine.
Knez Milan je u to vreme bio u poseti Beču i tada mu je grof Đula Andraši, austrougarski ministar spoljnih poslova, ustanak Srba opisao kao malu bunu koja nema naročitog značaja. T
rojecarskom savezu Rusije, Nemačke i Austrije odgovarao je mir na Balkanu, pa je grof preporučio srpskom knezu da bi najbolje bilo kada bi Srbija ostala neutralna. Kada je knez pošao za Beograd, bio je uveren da je problem sa Hercegovcima rešen, ali se prevario. U prestonici je dočekan kao vojskovođa. Na stanici su se postrojili visoki državni službenici, vojska i narod, a sa njima i dobrovolji do zuba naoružani, koji su razvili srpsku zastavu i klicali: "Živeo srpski kralj! U boj, u boj! Rat Turcima!
