Zaboravljeni običaji - Metlom protiv zlih sila

Da li ste znali da slama ima veliku privlačnu snagu za duše mrtvih predaka, pošto su duše navikle da na njoj pronađu hranu? Zato se u srpskom narodu na zadušnice slama prostire po grobu i na njoj se ređaju jela, pokojniku za dušu.

Metlu kojom je kuća na Veliki petak pometena, valja baciti preko potoka kako bi se sa njom bacile i neželjene duše koje su se "uhvatile" za nju

 

I na Badnje veče se prostire slama pod trpezu što je zapravo ostatak od žrtve precima, koji nevidljivi s ukućanima učestvuju u gozbi. Kada se slama prostire, kvoca se i to je u stvari sazivanje duša, koje se zamišljaju u obliku kokoški, da dođu i prime žrtvu. Takav značaj ima božićna slama i kod pravoslavaca i kod katolika.

Dok se slama prostire, kvocanjem se pozivaju mrtvaci na gozbu

Kada bi trebalo pobrojati sva mesta na kojima se mogu naći duše mrtvih, to ne bi bio lak posao, jer duša ima svuda. Ipak, narod zna koja su dušama omiljena mesta, pa se onda čuva i predmeta koji su sa tim mestima u stalnoj vezi.

Na primer, kako duša ima u smetlištu a ono se čisti metlom, jasno je da se duše zadržavaju i u metlama. Takvo verovanje je dalo povoda da se za metlu vezuju potpuno suprotna shvatanja, pošto duše mogu da budu dobre i zle, a time i dobro ili loše raspoložene prema živima.

Metlu kojom je kuća na Veliki petak pometena, valja baciti preko potoka kako bi se sa njom bacile i neželjene duše koje su na nju prionule. Na metli jašu veštice, a ona je simbol i kuge. Ali, metla živima pruža i zaštitu od zlih demona. Na svadbi se stavlja pred prag da bi zadržala zle duše koje hoće da prate svatove. Metla zadržava i zle duše da ne ugroze novorođenče i zato se ostavlja u njegovoj blizini. Iz istog razloga se često metla može videti i iza vrata, kako bi sve ukućane čuvala od more.

Iako na njoj jašu veštice, metla živima pruža zaštitu od zlih demona

 

Duše mogu da prionu i na odeću i otuda se isteruju istresanjem, a mogu se zadržati i na rukama i zato se pre jela ruke peru. Iz tog razloga mnogi i dan-danas zadržavaju običaj da se umivaju odmah posle ustajanja i pre svakog drugog posla. Običaj je zaostao iz verovanja da duše noću, kada imaju veću slobodu kretanja, vole da se razmeste i na lice. Tako je pranje prvobitno bilo ritual zaštite od zla, a tek mnogo kasnije je postalo higijenska navika.