Svetosavci iz Frankfurta za "Vesti": Radimo za decu i unuke
U hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu već više od godinu i po dana traje nesvakidašnja akcija. Naime, u podrumu hrama nastaje jedna velika sala. Radove je započela grupa momaka iz Frankfurta, Srba, pravoslavaca i sa blagoslovom nose ime Svetosavci.
Mnogo je do sada urađeno, ali ima još dosta posla do kraja. Za ovu akciju su Svetosavci dobili blagoslov Crkvene opštine Frankfurt, a organizaciju rada, ljudstva i alata je od početka preuzeo Goran Anđić.
- Radimo od aprila prošle godine svake subote, sve na dobrovoljnoj bazi. Ima nas više od 150 Svetosavaca raznih zanimanja radimo naizmenično, kad kako može i kad se ima vremena. Do sada je iskopano više od 1.500 kubnih metara zemlje, sve smo izneli kolicima i ubacili u više od 160 metalnih kontejnera. Sada radimo na pripremi za betonsku ploču koja bi po planu trebalo da se nalije polovinom novembra. Kada to budemo uradili, onda na red dolaze radovi na instalacijama. Na moje veliko zadovoljstvo odaziv je vrlo dobar i ovde se pokazala se sloga i jedinstvo među Srbima - priča Goran Anđić.
On kaže da svi rado dolaze. Radi se od 9 ujutro, pa dok se ne završi predviđeni posao za taj dan. Nekad do 17 a nekad i do 18 sati.
Uvek dobar ručak
Da se radi o dobro organizovanoj akciji govori i to da Svetosavci posle teškog posla uvek imaju pripremljen dobar ručak. Često su to dobrovoljni prilozi porodica iz Frankfurta ili okolnih gradova u vidu raznih srpskih specijaliteta, a najčešće se radi o pečenju. Prasiće i jaganjce Svetosavci sami peku u pečenjari, a glavni majstor za pečenje je Zoran Radulović koji između kolica i lopate nađe vremena da pogleda kako napreduje pečenje. Za posluživanje su tu Svetosavke, Smiljana Milovac, Ljubica Jung iz Frankfurta i Biljana Kuzmanović iz Langena.
- Svake subote nađem vremena da, čak i kad radim tog dana, dođem i pomognem našoj braći koji ovde rade iskonski posao - kaže Biljana.
Pored Anđića, najčešće i gotovo neprimetno kolica guraju ili lopatom rade i otac Simon i otac Milorad. Onako bez mantija, u radnim odelima nije ih lako prepoznati. Pomažu i fizički i psihički.
Pored oba sveštenika prolazi u gotovo trčećem koraku, iako su kolica puna teške zemlje, Siniša Jovanović iz Darmštata. On je nešto više od mesec dana među Svetosavcima, ali neće skoro da odustane.
- Dolazim ovde redovno, znači, svake subote. Čini mi izuzetno zadovoljstvo. Društvo je dobro i nije mi ništa teško da uradim jer gradimo Božju kuću. Zahvaljujući mom prijatelju, Slaviši Perišiću sam ovde - kaže Siniša.
Slaviša Perišić živi u Darmštatu, dolazi iz Bijeljine, a rođen je u Tuzli i već tri meseca učestvuje u akciji u hramu.
- Privukao me naš narod koji ovde dolazi. Ljudi su ovde dobri, rade nešto dobro za sve nas. Napunim se pozitivnom energijom kada dođem ovde. Mi danas radimo u hramu da bi ostalo našoj deci i unucima koji će da nastave da dolaze ovde - kaže nam Slaviša kome se 5. oktobra rodio sin Miloš.
