Prijateljstvo za ceo život
Oj, drugovi, je l' vam žao što se rastajemo? Nije! A što bi nam bilo žao kad smo drugarstvo pretvorili u prijateljstvo, pa, eto, postadosmo bliski kao porodica. E, ta porodica, od desetak članova, odlučila je da obeleži povratak iz Pariza u Beograd ambasadora Rajka Ristića. Mandat mu istakao, zbog izvanrednih učinaka na planu ekonomije mandat mu produžavali, ali dođe vreme za nova lica, naslediće ga Nataša Marić.
Zborno mesto kafanica pečenjara Kod Milenceta, u pariskom predgrađu Le Lila. Moglo bi se reći: sve skromno, ali s toliko topline da bi se i Severni pol istopio.
Obilje đakonija na stolu mami izgledom, mirisom, a i količinom. Čvarci se još nisu ohladili, prasence s ražnja skinuto pre sat vremena, a sarma dokrajčila krčkanje. Zelene se, žute i crvene pečene paprike, ima i ljutih, sveže povrćne salate se šarene. Pršuta je obavezna, uz nju prijaju pivo i vino. A uzgred, svi se odrekli kola i vožnje, kako su taksijem došli tako se i vratili. Razlog nisu prijavili, valjda, "kašće se samo".
S pravom produžen mandat
O čemu se pričalo? Bolje bi bilo pitati o čemu se nije pričalo. Brzinski se skakalo sa teme na temu, svaku je pratila pošalica, mada bi se povremeno ubacila i poneka filozofija. A koliko je bilo sećanja i prepričavanja! Ovako: Draganu deda stalno poučno ponavljao: "Posuđuj samo ono što možeš da pokloniš" i "Sve što može da se plati - nije skupo." Taj isti Dragan i jedan od Miloša sećali su se saobraćajnog policajca koji je na radnom mestu u Vrnjačkoj Banji bio toliko savestan i nepopustljiv da je i rođenom ocu naplaćivao kaznu, da bi se u nastavku priče spontano razotkrilo da je "pandur" bivši ambasadorov šogor, na šta mu okupljeno društvo dobaci: "E, neka si se razveo!", i svi zajedno prasnuše u gromki smeh.
U mladosti su se osvajale devojke, pa iz tajne fioke izroniše mladalačke ljubavi. Vedre muške priče. Davno bilo, sećanje lepo.
- Prođoše i pariske godine. Sve su ovo moji prijatelji, korak po korak gradili smo prijateljstvo, a iskovali ga za ceo život. Zadovoljstvo je bilo povremeno se sretati, družiti. Naši dijasporci su divni ljudi, a ovi moji prijatelji su najbolji deo dijaspore - kazuje ambasador Rajko Ristić, uz kojeg su bili Miloš Janković i Miloš Čkrebo, Dragan Mitrović, Milojko Milanović, Marinko Adamović, Miki Ćirovski, Miroslav Gvozdenović, dok su zbog sprečenosti (inostranstvo i bolest) odsustvovali, ali i pozdrave poslali, Mića Aleksić, Zoran Milinković i Rade Adamović.
Za reč se javlja aktivista Miloš Janković:
- Ovaj današnji susret, kao i svi prethodni, obojen je iskrenim prijateljstvom. U poslovnom smislu, vrednost ambasadora Ristića ogledala se u produžetku mandata na šest godina i, što je bitno, sve to u diplomatskoj prestonici sveta. Na pravi način reprezentovao je državu, a i pravi je čovek o čemu svedoče čvrsta izgrađena prijateljstva.
U analizu ambasadorovog staža uskočio je i Milence:
- Nisam ja od politike, ali kao gazda kafane u kontaktu sam sa političarima i sve mi je jasno. Ristić je super čovek i pravi gospodin. Rado je dolazio među svoje, a i kad je god trebalo posluženje u rezidenciji i ambasadi, za pomoć se obraćao nama, svojim zemljacima.
U trenerci čistio šut
Dragan je dodao:
- Prvi je diplomata koji je dobio dva deteta tokom mandata, a i na diplomatskom puta ima šta da ostavi iza sebe.
Onda su se potezala sećanja na bivše ambasadore, a kroz svaku konstataciju provejavao je stav da je ambasador Predrag Simić (preminuo 2015. godine) u svemu bio primer za ugled i od svih voljen.
Miki se setio prvih godina Ristićevog boravka u Parizu, kada je, iako ambasador, oblačio trenerku i sa prijateljima dijasporcima danima obavljao najteže fizičke poslove čisteći decenijama zapuštene podrumske prostorije rezidencije. Šest kamiona šuta su izbacili.
Naravno da se Kosovo nije preskočilo, ali se na tom planu ništa bitno nije odlučilo, kod nas dijasporaca to su uvek prazne priče, nas ništa ne pitaju niti nas saslušaju.
Pričalo se i o nekadašnjem homogenom Savezu Srba Francuske, o dijasporskim veteranima, o dijasporskoj slozi i nostalgiji, neverovatno je koliko je upamćenih anegdota, a bez obzira na ljubav prema matici, jednoglasno se priznalo da su francuska vina najbolja.
I ovo: uočena je, za ovo savremeno vreme, velika neubičajnost, nikome telefon nije zazvonio i niko nikome nije telefonirao, što je izvanredna slika poštovanja aktuelnog ambasadora koji je od 15. novembra - bivši.
Ambasador Ristić odlazi. Istkane uspomene živeće na dve strane, matičnoj i dijasporskoj. Prijateljstvo je dobilo svoj ram, blago ambasadoru koji se s tim može pohvaliti.
Kompliment mužu
Oko ovog muškog društva sve vreme je konobarski skakutala Isidora Basarić, a obelodanila ovo:
- Ja sam iz Lapova, u mojoj se porodici kaže: "Odande si odakle ti je muž." Super je moj Slobodan, 5,5 godina smo u braku, ne nađoh mu nijednu zamerku.
Za tako lep kompliment suprugu od okupljenih za stolom dobila je aplauz.
Dostojanstvom na klevete
Neko bi upitao da li je u ovom opuštenom druženju bilo reči i o Kulturnom centru Srbije u Parizu, koji su ove godine potresali skandali o kojima su i "Vesti" pisale. Jeste, ali je ambasador Ristić istrajao u svom dostojanstvu, gospodstvu i eleganciji, pridržavajući se diplomatskog kodeksa, nije se obazira na klevete koju su mu u javnosti jednostrano pripisivane.
