Pukla zora tamo u Parizu
Strašno je važno u životu znati pevati, zato što ti je lepo kad pevaš. Eto, učiteljica Ljubica Burgić, iz škole koja deluje pri pariskoj parohiji Sv. Save, mnogo lepo peva, pa je zato na svoje časove koji se odvijaju u prostorijama pri crkvi, dovela Vojina Jagličića, 27 mu je godina, diplomirani je muzikolog, svira klavir i zna štošta objasniti i pokazati.
I šta se dešava? Dečici ušle u uvo sve najlepše melodije iz Verdijevih opera, Šopenovih i Štrausovih valcera i naših najlepših narodnih pesama. Zaista, ideja za pohvalu učiteljice Ljubice.
Ma, ta dobra učiteljica stalno smišlja kako deci da otvori vidike.
- Sve naše priredbe odvijaju se u svečanoj sali pri hramu Sv. Save, ali mi pade na pamet kako bi bilo lepo i da nešto promenimo. Možda, Kulturni centar Srbije u Parizu? Upalilo, otvore nam vrata i održimo javni čas srpskog jezika, muzičke kulture i veronauke - objašnjava Ljubica.
I došla grupa njenih đaka u tu našu "meku" kulture u Parizu, da bi momentalno svako od njih glasno prijavio kako mu je bio "san da nastupa upravo na tom mestu".
Uskoro svi na priredbi
- Uživam kad gledam ove moje đake, njihov srpski jezik je iz dana u dan sve bolji, što je i potvrda opravdanosti dopunskih škola na srpskom jeziku. Mi redovno delujemo pri parohiji, što govori o brižnosti koju naše sveštenstvo posvećuju najmlađim. Ovaj javni čas je odradila grupa đaka, a sledeći nastup je završna školska priredba sa svim đacima parohijske škole Sv. Sava - najavljuje nastavnica Ljubica Burgić.
Istina, u sali nisu bili pravi gledaoci, već "najpraviji", a to znači mame i tate i njihove mame i tate i poneka seka i braco. Na programu mozaik najpoznatijih školskih i epskih pesama, recitacija i igrokaza, a počelo je sa "Tamo daleko" i "Pukni zoro".
Sve to znaju dečica, dok ih Vojin energično pogurkuje.
A trebalo je sve to upamtiti, kao "Ribarčeta san", za dečake je bila osmišljena mala drama "Saša lupa čekićem", devojčice su imale svoj glumački nastup na temu prekrasnih maminih cipela koje bi rado prisvojile.
Onda stižu "Vuk i zec", a njihova nadmudrivanja razradili su Stefan Petrović i Marko Marjanović, "Domaći zadatak" su radili Angelina Lalović, Mila Tomić i Ana Isidorović, a pitanje "Zašto on vežba?" prisutnima su objasnile Ema Popović i Nina Funtunjerović.
Ni to nije sve, jer na red dođe nešto slično nebeskom svetlucanju, gde su sestre Lalović bile - "plave zvezde", a Teodora Bajić i sestre Tara i Tijana Burgić - "zlatne zvezde".
Grupno glumačko umeće pokazali su Anton, Maksim, Toma, Nikola i Tanasko, naknadno su uskočili Petar Radosavljević, Meto i Lena Mene, Lazar i Hristina Božinović, Stefan i Maja Ferera.
A, zaista, svi rođeni u Parizu i sve na srpskom. Pa, kako da im se ne aplaudira?
I bi: udri u aplauz, zbog čega gledaoce treba pohvaliti, čestito su se trudili. A i mnogo je lepo što nisu zaboravili onog visokog za klavirom, hvala, majstore, Vojine!
