Na Vrbicu svi su deca
Jeste Vrbica dečji radosni praznik, ali i babe, dede, mame i tate vole ovaj praznik, jer se svako od njih "preseli" u detinjstvo, razbude se sećanja, pa sve bude - kao pre.
Zato su odrasli, "kao pre", lepo obukli svoju dečicu, a i osetilo se da je uzbuđenje zajedničko. Ta Vrbica ili Lazareva subota pobeda su Hrista i mira, dan kad se svi vesele, zato i u trokratnom obilasku oko hrama onako lepo odjekuje veliko crkveno zvono, a još mnogo-mnogo lepše zvončići oko vrata svakog deteta.
Princeza Sofi
Tata Sofi Ibrahim (2,5) je pravoslavni sveštenik poreklom iz Libije, mama je Dragana Mandić i upravo je ona ta koja je u snežnobelo doterala svoje čedo, pa čedo svi zapazili.
"Čika-prote" Nikola, Slaviša i Justin uparadili se u belo-zlatne svešteničke odore, mališanima dele ikone, svaka im se prekrasno šareni, lepše i od dečjih slikovnica.
Onda se horski izmolio Očenaš, još se malo pojalo, osveštane su duhovne grančice i jedva dočekalo da krene litija. Sveto vreme, kao i tokom večernje službe, hram se pretvorio u dečje igralište, radosti i graje na pretek, sveštenicima ne smeta, najdraži im mališani-vernici, sve im odobravaju.
A evo pričica okupljenih slavljenika:
- Iskreno, ja i moja deca zajedno se učimo Vrbici. Naravno, Andrija (2) se ponovio novim patikama - saopštava Mila Antonić, poreklom iz Šapca.
Do nje Svetlana Vukelić, izbegla iz Hrvatske u Gornji Milanovac, a skrasila se u Francuskoj, dečica joj Filip (5) i Nataša (1,5), a ovako govori:
- I na njima nove patike, Filip najavljuje da će biti fudbaler, mislim da Nataša neće biti fudbaler, možda balerina.
Dok ove dve mame za Vaskrs najavljuju bogatu srpsku trpezu, umiljati Filip najozbiljnije saopštava da on "uvek pobedi u tucanju jaja, da je to zato što je mnogo jak, toliko je jak da pomaže mami, pa sam skloni svoje igračke".
Jovana Stanković je iz Ćuprije, uz nju mama Slavica, tata Srđan i deca Lena (4) i Jana (2). Jana ima novu trenerku. "Hajde, pokaži", govori joj mama, a Lena neće ni zvono da pokaže, eto, došlo joj da bude ljuta.
Bez vrbovih grančica
- U Jerusalimu, pozdravljajući Spasitelja, bile su palmove grane, u Dalmaciji su grane maslina, u Crnoj Gori šimšir, kod Srba je vrba. Ove godine je nismo uspeli nabaviti, ali smo doneli ukrasne grančice, lepe su i simbolizuju palmine grane - objasnio je prota Nikola.
Kvartet lepotica su Jovana (10) i Ana (8) Mutavdžić (dovela ih mama Olga, poreklom iz Gornjeg Milanovca) i Staša (10) i Lana (8) Bošković (uz baku Ljiljanu, iz Medveđe kod Despotovca). Te dve odrasle "pratilje"ovako objašnjavaju:
- Došle devojčice na folklornu probu KUD-a Izvor, ali kako je Vrbica važnija od folklora, izabrale službu. Ove grančice mi čuvamo, kao i Francuzi šarena jaja koja im poklonimo, neće da ih razbiju, stoje do iduće godine.
Kraljevčanka baka Gordana Kostadinović ponosna je na troje unučadi:Maksimilijana(6), Mariju (2) i Viktoriju(1), a Kruševljanka Nevena Gavrilović je na Vrbicu prvi put dovela Lazara (11 meseci), Lazar ima venčić na glavi, zvono na grudima i cuclicu u ustima, sa strane je tata Saša koji se usaglašava sa suprugom:
- Ako Bog da biće još dece!
U crkvi kao kod kuće
U naručju tate Miloša je Stefan Kesić (3), prislužuje sveće dok mama Tatjana prijavljuje da su poreklom iz Republike Srpske, da po običaju vrbu stavljaju oko slavske ikone Sv. Đorđa i ikone Isusa Hrista i dodaje:
- Poštujemo naše običaje, volimo da dođemo u crkvu. Hvala, Bogu, imamo gde da dođemo i da se, uz protu, osećamo kao kod kuće, kao kod nas.
