Ne ostavljamo decu bez vakcine
Nema većeg blaga od deteta, roditelj nad njim bdi od rođenja i nema roditelja koji svom detetu ne želi najbolje. Upravo se zbog toga rasplamsala polemika u vezi obavezne vakcinacije dece jer, prema nekim mišljenjima, vakcina šteti i ostavlja posledice koje mogu biti neizlečive i trajne.
Od 1. januara, u Francuskoj važi zakon o 12 obaveznih vakcina. U potrazi za stavom roditelja koji žive u Parizu, a decu školuju i pri hramu Sv. Sava, kod učiteljice Ljubice Burgić, došli smo do zaključka da kod naših sagovornika ne postoji dilema "hoću ili neću". Svi roditelji s kojima smo razgovarali vakcinisani su kao deca, svako od njih se prisetio teških zaraza i iskorenjivanja bolesti, a znaju i priče o režiranim epidemijama i lopovlucima koji su ih pratili. Ipak, niko od njih se ne bi usudio da svoje dete ostavi bez vakcine.
- Decu vakcinišem, činim to da ih zaštitim i protivim se odbijanju vakcinisanja. Pa, zahvaljujući vakcinaciji sve su bolesti iskorenjene. Nisu nam potrebne nam nove zaraze, ali ni ljudi koji od toga profitiraju. Postoje oni koji kažu: "Zašto da vakcinišem svoje dete ako su već vakcinisana druga deca? Znači, i moje dete je indirektno vakcinisano i zaštićeno od bolesti jer nema od koga da bolest prenese na sebe, kad su već svi zaštićeni." Moj muž je bio ljut na doktora što nije našem detetu dao vakcinu protiv meningitisa jer je njegov polubrat oboleo i dan-danas ima probleme - priča Stojanka Mandić, poreklom iz Bajine Bašte, koja se diči Stefanom (8) i Majom (6).
Skopljanka Anica Tomić, koju su prigrlili Mila (9) i Maksim (7), ovako govori:
- Ja sam za vakcinu i svoju decu sam vakcinisala, ali smatram i da sve to treba dobro proveriti. Za jednu vakcinu, koja nije bila obavezna, u apoteci su mi dali polovinu, a druge polovine nije bilo u prodaji, navodno, nabaviće je. Pošto sam uporno tražila drugu polovinu, u apoteci su mi saopštili da je to čista komercijalizacija i da je u pitanju bila samo zarada novca. Moje dete nije primilo tu drugu polovinu jer je ni nema, a na sreću, nije bilo nikakvih posledica. Dobro je što će od sada vakcine biti besplatne, pa će ih verovatno pratiti i manje mućki.
Evidencija u školi
U Parizu 15 godina živi Beograđanka Nataša Mene, njeni su Mateo (9) i Lena (6).
- Ranije se išlo vakcina po vakcina. Iskreno, nisam oduševljenja tolikim vakcinisanjem, ali za one koji pohađaju školu, obavezno je da se dostavi pisani dokument o obavljenoj vakcinaciji jer se u školi vode evidencije. Ukoliko neko nema taj papir, oni vakcinišu dete. Sigurna sam da su neke vakcine neophodne, kao i da su sve te negativne priče preterane.
Porodicu Jovičić iz Velikog Boraka kod Barajeva, nadomak Beograda, čine Svetlana i Slavko i sin Toma (9), momčina prava.
- Nemamo ništa protiv vakcine. Te bojazni da su vakcine opasne, da oprostite, najobičnije su nebuloze. Deca vakcinu lako prime, ne boje, oni su mali junaci. Možda ima i posledica, pri čemu ističem da nas u svakodnevnici višestruko oštećuju hemija, hrana, posledice bombardovanja i sl. Došlo je vreme da više ništa nije zdravo i čisto.
Niko te ne pita, moraš
Uz Danijelu Berže, rođenu u Parizu, a poreklom iz Čačka, njen je Branko (5). Danijela ne razbija mozak mislima o vakcini:
- Ide kako ide jer je ovde za svakog školarca vakcina obavezna. Čitala sam i slušala o posledicama koje ostavljaju neke vakcine, ali, budimo razumni, procenat onih s posledicama je neuporediv sa koristima koju čini vakcina. Upravo nam govore o jednoj vakcini u kojoj je 12 vakcina. Znam da farmaceutska industrija nije idealna, verujem i da je tu mnogo profitera. Eto, u poslednjoj vakcini koju je primio moj sin bilo je gvožđe, doktor me zvao kući da pita je li bilo neke štete, ali da o tome ne sme da se priča. Na sreću, prošlo je dobro. A i ovde je tako da te niko ne pita hoćeš li, već moraš da primiš vakcinu.
